KAKO ODRŽATI KILAŽU TOKOM ZIME?

Često nam se desi da baš zimi nabacimo nekoliko kilograma više koje brzo skidamo u proleće da bi smo bili fit kroz leto. A ponovo sa dolazkom hladnijeg vremena začarani krug se nastavlja. Manje se krećemo, jedemo kaloričniju, često nezdravu hranu, manje povrća i zaboravimo da pijemo vodu... Kako prekinuti ovaj začarani krug? Kako održati kilažu tokom zime?

slika sa interneta

*Izbegavajte trenerke. Lakše se skidaju kilogrami ako se nosi uska odeća.

*Ako odjednom drastično smanjite količinu hrane, vaš organizam će doživeti šok i i metabolizam će se usporiti. Polako, korak po korak, zamenite stare navike novim. Ne izbegavajte i čitave grupe namirnica da biste smršali. Time rizikujete da izgubite svoje zdravlje a ne kilograme. Umerenost je ključ. 

*Vodite dnevnik ishrane. Stavite na papir šta u toku dana konzumirate i kada. Budite iskreni. Pomoćiće Vam da shvatite gde pravite grešku.

*Jedite redovno, bez preskakanja obroka. Odredite vreme za jelo i držite se toga. Obavezni su doručak, ručak i večera uz dodatak jedne ili dve užine.

*Ne zaboravite na voće i povrće. Povrće treba da bude zastupljeno u svakom glavnom obroku. U zimskom periodu često nije dostupno sveže, pa slobodno uzmite i zamrznuto, jer je često u takvom povrću veći procenat vitamina nego u svežem koje je duže vreme bilo uskladišteno. Voće treba da bude deo vaših domaćih svežih sokova ili kao užina.

*Izbegavajte rafinisani beli šećer. Predost dajte zdravijim varijantama kao što su: med, stevija, kokosov šećer...

*Margarin zamenite maslacem.

*Klasičnu so zamenite himalajskom.

*Majonez zamenite senfom.

*Konzumirajte žitarice od celog zrna.

*Jedite ribu svake nedelje.

*Jedite čen belog luka svaki dan - unišava bakterije i jača imuni sistem.

*Grickajte orašaste plodove za užinu.

*Konzumirajte hladno ceđeno ulje svaki dan (kašiku) - maslinovo, susamovo, kokosovo, suncokretovo... - bilo koje želite ili imate u kući, ali mora biti hladno ceđeno i nerafinisamo, jer takvo sadrže zdrave masnoće.

*Uz jela od mesa ili ribe jedite samo svežu salatu.

*Izbacite negazirane i gazirane sokove. Zamenite ih domaćim svežim sokovima i limunadom.

*Pijte dovoljne količine vode da biste sprečili dehidrataciju organizma, koja usporava metabolizam. Voda ispira ljudski organizam, detoksikuje ga i sprečava štetno delovanje toksina na ćelije. Pre svakog obroka popijte čašu vode. Ne konzumirajte tečnost za vreme i odmah posle obroka.

*Ne pržite hranu. Kuvajte, pecite ili je termički obradite na pari.

*U svakodnevnu ishranu uvedite i određene začine koje ubrzavaju metabolizam, kao što su: biber, čili, ren ili beli luk.

*Jedite fermentisane mlečne proizvode kao što je jogurt, kiselo mleko ili kefir koje sadrže dobre probiotske bakterije i pospešuju varenje.

*Osigurajte telu odgovarajuću količinu sna.

*Primenite Knajpovu kupku - naizmenično kupanje u hladnoj i toploj vodi ojačava organizam.

*Sagorite višak kilograma fizičkom aktivnošću. Stepenice umesto lifta. Bicikl ili pešačenje umesto automobila. Angažujte Vaše mišiće i više boravite na otvorenom.

*Ako Vam je neki slatkiš uvek na dohvat ruke, češće ćete ga konzumirati. Bolje je da slatka iskušenja držite van domašaja. Ili van kuće. :)

*Ne trudite se da budete savršeni. Ako Vas neko izvede na večeru, uživajte u hrani. Ali ne dozvolite da Vam se to često ponavlja. :)

HUMMUS

Jedan od najpopularniji namaza u svetu potiče sa Bliskog Istoka. Osim što se lako sprema, ovaj namaz sadrži dragocene hranljive sastojke.

slika sa interneta

Glavni sastojak hummusa su leblebije, koje su bogate vlaknima, proteinima, kalcijumom, bakrom i magnezijumom. Vlakna su odlična u borbi s opstipacijom i povišenim holesterolom. Leblebije su dobar biljni izvor gvožđa, a sadrže i vitamin C, koji pospešuje njegovu apsorpciju. Upravo zbog toga se preporučuje malokrvnim osobama. Takođe, sadrže i vitamin E, koji je veoma važan za normalno funkcionisanje mnogih organa u našem telu. I plus ima antioksidativna svojstva.

Hummus je idealan za dijabetičare jer sadrži složene ugljene hidrate, kojima treba više vremena da se razlože na proste šećere. Usled toga, nivo šećera u krvi sporije raste, a insulin se luči umereno.

Hummus se preporučuje i osobama koji žele da smršaju. Drugi važan sastojak ovog specijaliteta je tahini (pasta od susama), koji sadrži mononezasićene masnoće koje podstiču mršavljenje i topljenje sala oko stomaka.

Što se tiče folne kiseline (folata), u jednoj porciji hummusa se nalazi čak 36% preporučenog dnevnog unosa ovog hranljivog sastojka. Pokazalo se da folna kiselina može znatno smanjiti šanse za dalji razvoj raka, ukoliko se otkrije u ranoj fazi. Takođe, preporučuje se i trudnicama zbog povećanih potreba za folatima u trudnoći.

NAPRAVITE SAMI HUMMUS:

Potrebno Vam je: 250 g sirovih leblebija, 2-3 kašike tahinija, sok od limuna, 3-4 kašike maslinovog ulja, 1 čen belog luka (po želji), morska ili himalajska so po ukusu.

Ostavite leblebije da odstoje najmanje 12 sati u hladnoj vodi (preko noći), a zatim ih procedite i isperite. Sipajte ih u slanu vodu i kuvajte dok ne omekšaju. Kada se ohlade, sipajte leblebije u multipraktik sa šoljom vode, u kojoj su se kuvale, pa dodajte i ostale sastojke. Miksajte dok ne dobijete glatku pastu. Ovo je osnovni recept za hummus. Po želji možete dodati mlevenu papariku, tucanu, mleveni lan ili ostale semenke, seckani bosiljak, peršunov ili celerov list. Ukoliko nemate vremena za pripremu, a verujte mi, ne treba Vam mnogo vremena, uvek možete skoknuti do zdrave hrane i kupiti ovaj namaz po pristupačnoj ceni.

Što se tiče tahini paste, možete je kupiti takođe u bolje snabdevanoj prodavnici zdrave hrane. Ili napravite sami. Potrebno Vam je 250 g susama, 50 ml biljnog ulja - npr maslinovog (nerafinisanog, naravno) i prstohvat morske soli. Susam propržite u suvom tiganju stalno mešajući. Čim počne menjati boju skinite ga sa vatre. Kad se ohladi sameljite ga u električnom mlinu za kafu. Dodajte maslinovo ulje i morsku so, pa mešajte dok ne dobijete homogenu glatku smesu.

SUPER-NAMIRNICE PROTIV RAKA

Ako mislite da rizik od dobijanja raka zavisi isključivo od genetike, varate se. Vrlo važan faktor jesu životne navike, a pre svega, ishrana. Danas se hrana smatra glavnim oružjem protiv raka. Postoje namirnice koje mogu da podstaknu maligna oboljenja (meso, masna hrana, velika količina alkohola), koje mogu da pomognu u prevenciji (povrće, riba), a postoje i namirnice koje mogu da spreče dalje širenje raka.

slika sa interneta

BROKOLI:

Ako postoji najveći borac protiv raka u svetu hrane, onda je to brokoli, zajedno sa svojim rođacima iz porodice kupusa (kafiol, prokelj, kupus, kelj..). Oni sadrže sulforafan i indol-3-karbinole, snažne antikancerozne molekule. U stanju su da detoksikuju telo od karcinogenih supstanci, sprečavaju prekancerozne ćelije da se razviju u maligne tumore i podstiču samoubistvo ćelija raka. Ali vodite računa da kuvanjem rizikujete da uništite ove dragocene molekule. Brokoli, karfiol i prokelj kratko obarite na pari da biste sačuvali što više antikancerogenih svojstva. Ako ne volite da jedete sam brokoli, ubacite ga u druga jela da prikrijete njegov ukus.

BELI LUK, CRNI LUK, VLAŠAC:

Više od 30 različitih neprijatelja raka otkriveno je u ovim namirnicama. To su npr.: dialil-sulfid, kvercetin i ahoin. Harvardski naučnici su stvorili kod hrčaka imunost na određene vrste raka tako što su im stavljali mleveni luk u vodu za piće. Kod ljudi istraživanja pokazuju da su oni koji jedu više crnog i belog luka manje skloni različitim vrstama raka. Crni luk zna osetljivim osobama da uzrokuje digestivne probleme, ali zato je tu vlašac i beli luk. Vlašac iseckajte i obavezno dodajte skuvanoj supi ili svežim salatama. Što se tiče belog luka, preporuka je: 1 čen svaki dan. Kod osoba sa niskim krvnim pritiskom: 3-5 čena nedeljno. Vodite računa da kuvanjem belog luka se uništavaju njegova lekovita jedinjenja.

PARADAJZ:

Antioksidans zvani likopen, koji paradajzu daje crvenu boju, učestvuje u prevenciji raka ili usporava njegov rast, posebno kod raka prostate. Pored likopena, paradajz sadrži i čitav niz antikanceroznih nutrijenata. Što je paradajz zreliji, sadržaj likopena je veći. Njegova koncentracija povećava se zagrevanjem - skuvan ili termički obrađen paradajz je mnogo delotvorniji u borbi protiv raka, nego kad se konzumira sirov. Uz to, maslinovo ulje poboljšava njegovu asimilaciju.

KURKUMA:

Ovaj začin se često koristi u indijskoj kuhinji. Prirodan žuti pigment kurkimin, koji se nalazi u kurkumi je najmoćniji prirodni antiinflamator za koji se danas zna. Suzbija upale, za koje se veruje da podstiču rast tumora. Neutrališe karcinogene pre nego što stignu da oštete DNK i pomaže u popravljanju štete koja je već naneta. Kurkuma se nalazi kao sastojak u poznatom začinu - kariju. Međutim, u kupovnim mešavinama karija, kurkume ima relativno malo, oko 20 %. Zato je bolje kupovati čist prah kurkume ili dodati kariju još malo ovog zdravog začina.

POMARANDŽA, ŠARGAREPA, SLADKI KROMPIR, BUNDEVA:

Primećujete šta ova hrana ima zajedničko? Narandžastu boju koja potiče od beta-karotena. Beta-karoten ne samo da pomaže u sprečavanju raka već se i bori protiv njega. Može da uništi ćelije tumora na različite načine. Na primer, stimuliše stvaranje imunih tela koja direktno ubijaju karcinogene ćelije ili smanjuje razmnožavanje ćelija raka.

ZELENI ČAJ:

Bogat je polifenolima, među njima i katehinima, kao što je epigalokatehin gatal-3 ili EGCG, koji suzbija rast novih krvnih sudova potrebnih za rast tumora i metastaza. Takođe je snažan antioksidans i detoksikator (aktivira enzime jetre koji eliminišu toksine iz tela). Zeleni čaj mora se natapati najmanje 5-8 min, idealno je 10 min, da bi otpustio katehine. Upotreba: 2 g zelenog čaja ostaviti da odstoji 10 min u lončiću, procediti i popiti u roku od sat vremena. Nemojte ostavljati čaj za kasnije, jer posle sat-dva se gube svi blagotvorni polifenoli.

PEČURKE:

Šitaki, maitake, enokidake, domaći šampinjoni, smeđi šampinjoni, bukovače - ovo je samo mali deo pečuraka koji stimulišu reprodukciju i aktivnost imunih ćelija. A imuni sistem je najbolja prirodna odbrana protiv raka.

BOBIČASTO VOĆE:

Jagode, maline, borovnice, kupine sadrže elagičnu kiselinu i veliki broj, već spomenutih, polifenola. Stimulišu mehanizme eliminacije karcinogenih supstanci. Dodavanje ovih moćnih bobica u ovsenu kašu ili svakodnevni smoothie čini čuda za organizam.

CITRUSNO VOĆE:

Pomarandže, mandarine, limun i grejpfrut - sadrže sve vrste prirodnih supstanci (karotenoide, flavonoide, terpene, limonoide i kumarine, koje imaju sposobnost neutralizovanja jakih kancerogena. Takođe, stimulišu jetru na izbacivanje karcinogenih materija, što je od velike važnosti u lečenju kancera. Tako da, citrusno voće, ili agrumi, su u stvari koktel antikancerogenih sastojaka. Dr. Herbert Pirson, stručnjak za ishranu koji je radio u Nacionalnom institutu za rak izjavio je da: "Lepota agruma je u tome što je nekoliko vrsta fitohemikalija visoko sposobno da deluje jače kao prirodna mešavina nego kada se pojavljuju pojedinačno."

RECEPTI SA BUNDEVOM

Bundeva sadrži izvanredne količine beta-karoten, vitamina C, vitamina B kompleksa, bogata je biljnim vlaknima i mineralima, i često se naziva našom domaćom bananom. Ima vrlo malo kalorija, preciznije 29 kcal na 100 g, a pečena još manje. Zato iskoristite lekovitost koju nam priroda daje i obavezno probajte neke od sledećih saveta. Neće zažaliti. :)

slika sa interneta

• Nema bolje namirnice od pečene bundeva. Potvrdiće Vam Vaša baka. Ili mama. :) Stavite komade bundeve na papir za pečenje, po želji je možete začiniti i ruzmarinom, žalfijom, majčinom dušicom, belim lukom... Igrajte se sa začinima. Ispecite i uživajte u ovom zdravom, ukusnom i niskokaloričnom obroku.

slika sa interneta

• Zamenite krompir pire sa pireom od bundeve.
• Dodajte bundevu u klasične pljeskavice od povrća.
• Pomešajte kuvanu/pečenu ispasiranu bundevu sa rendanim parmezanom i začinskim biljem i upotrebite to kao sos za testeninu.

slika sa interneta

• Napravite hleb od bundeve: u klasično testo od integralnih žitarica dodajte pire od kuvane bundeve i po želji i šaku semenki golica. Hleb pecite nešto duže jer bundeva povećava vlažnost testa.
• Isto tako možete napraviti i mafine. Dodajte bundevu klasičnom testu za mafine i aromatično ih začinite sa cejlonskim cimetom.
• Standardnom receptu za humus dodajte kuvanu/pečenu bundevu.

slika sa interneta

Napravite potaž od bundeve: dinstajte komade bundeve sa sitno iseckanim crnim lukom. Dolivajte supu od povrća. A kad bundeva omekša, ispasirajte sve štapnim mikserom i začinite. Izdubljenu bundevu možete koistiti kao posudu za potaž.

 Ne zaboravite na hranljivu salatu od bundeve. Sastojci su sledeći: kockice pečene bundeve, feta sir, rukola, himalajska so, biljni začini po želji, maslinovo ulje i kašika mešanih semenki.

BON APPETIT! :)

SVETSKI DAN BORBE PROTIV GOJAZNOSTI - 11.10.

Svetski dan borbe protiv gojaznosti je pokrenut 2015. godine, sa ciljem da da podršku i praktična rešenja za pomoć ljudima u postizanju i održavanju normalne telesne težine i radi prevazilaženja krize gojaznosti.

slika sa interneta

Gojaznost (lat. obesitas) je bolest, koja se ispoljava prekomernim nakupljanjem masti u organizmu i povećanjem telesne težine. Nastaje kada je kalorijski unos veći od energetskih potreba organizma u dužem vremenskom periodu. Višak kalorija skladišti se u organizmu u vidu energetskih rezervi, odnosno, dolazi do nagomilavanja masnog tkiva.

U našoj zemlji je gojaznost označena kao javnozdravstveni problem u nekim regijama (Vojvodina, delovi Srbije, Beograd) još 60 godina prošlog veka. Danas, poslednji podaci pokazuju da 54,7% stanovništva naše države ima prekomernu telesnu masu, a da je svaki peti stanovnik gojazan. Što znači da se situacija nije promenila. Gojaznost je i dalje u porastu, posebno kod dece i omladine. I dalje se o ovom problemu mora razmišljati kao o vrlo ozbiljnom i još uvek prisutnom, jer gojaznost značajno povećava rizik od šećerne bolesti, kardiovaskularnih bolesti, bolesti koštano-zglobnog sistema, steriliteta, ali i životno ugrožavajućih oboljenja kao što su: maligne bolesti, bolesti organa za varenje, infarkt miokarda, moždani udar i iznenadna srčana smrt.

Efikasna prevencija je najbolji način za rešavanje problema gojaznosti i prekomerne težine u populaciji. Sprečavanje porasta telesne težine je lakši i efikasniji način nego lečenje gojaznosti. Što se tiče lečenja gojaznosti, dijetoterapija je najčešći i najefikasniji način regulisanja telesne mase. Ona podrazumeva ozbiljnije restrikcije u ishrani, promenu načina života i povećanje fizičke aktivnosti. Cilj dijetoterapije je razumno gubljenje telesne težine, održavanje postignute telesne težine i sprečavanje relapsa. Uspeh zavisi, pre svega, od spremnosti i motivisanosti individue. 

Ne treba se oslanjati na razne dijete koje obećavaju brz gubitak težine. Takve dijete najčešće dovode do "jo-jo" efekta. Uvek dajte prednost pravilnoj ishrani koja omogućava normalno gubljenje težine. Uživajte u ukusnoj i zdravoj hrani, koja obiluje hranljivim sastojcima. 

ŠTA JESTI A ŠTA IZBEGAVATI?

• Izbegavajte preskakanje doručka,
• Povećati unos integralnih žitarica i njihovih proizvoda,
• Izbaciti gotova peciva i brzu hranu,
• Povećati unos voća i povrća,
• Ograničiti unos masti, dati prednost zdravim masnoća (mononezasićene i polinezasićene)
• Izbegavati šećer, grickalice, slatkiše, slatke i gazirane sokove,
• Pravilan i svakodnevni unos vode,
• Smanjiti unos soli, uvesti morsku, celerovu ili himalajsku so.
• Povećati unos biljnih začina,
• Smanjiti unos crvenog mesa, prednost dati ribi, piletini, ćuretini...
• Prženje i pohovanje zameniti kuvanjem, dinstanjem i pečenjem,
• Izbegavajte industrijsku hranu.

slika sa interneta

BUNDEVA puna vitamina

Bundeve pripadaju istoj porodici biljaka kao i tikvice. Dostupne su od avgusta, ali stručnjaci za bundeve kažu da su najbolje u oktobru i novembru. Mogu biti različitih oblika i veličina. Pune su vitamina B grupe, vitamina C, beta-karotena, kalijuma, kalcijuma i fosfora. U umerenoj količini sadrže magnezijum, gvožđe, bakar i cink a siromašne su kalorijama. 100 g sveže bundeve sadrži samo 29 kcal, a pečena još manje.

slika sa interneta

Bundeva vodi poreklo sa američkog kontinenta. Smatra se da se u ishrani koristi već 10 000 godina, mada su u početku ljudi koristili isključivo semenke. Bundevu je u Evropu doneo Kristifor Kolumbo, a raširili su je portugalski i španski moreplovci.

LEKOVITA SVOJSTVA:

• Bundeva sadrži značajne količine beta-karotena, pigmenta koji pomaže u prevenciji raka i degeneracije žute mrlje. Takođe, blokira stvaranje slobodnih radikala i na taj način sprečava oštećenje strukture ćelijske DNK. Što laički znači da bundeva podmlađuje organizam, jer su slobodni radikali odgovorni za starenje organizma.
• Sadržaj kalijuma u 100 g bundeve je neverovatnih 325 mg. On ima značajnu ulogu u snižavanju krvnog pritiska i pomaže u izbacivanju viška tečnosti.
• Magnezijum je koristan kod alergija i astme, blagotvorno utiče na zdravlje kardiovaskularnog sistema i ublažava simptome predmenstrualnog sindroma (PMS).
• Stručnjaci tvrde da plod bundeve sadrži aminokiseline koje pojačavaju lučenje seratonina - hormona sreće, pa se može reći da pečena bundeva popravlja raspoloženje.
• Bundeva sadrži i znatnu količinu biljnih vlakana, koja regulišu probavu, otklanjaju zatvor i snižavaju štetni LDL holesterol.
• Takođe, lako se i vari. Zato je pire od pečene bundeve idealna hrana za malu deci i osobe koje imaju osetljiv stomak. Posebno se preporučuje starijim osobama.
• Oblog od sveže narendane bundeve ublažava bolove kod proširenih vena.
• Zbog visokog sadržaja vitamina (B, C, E..), bundeva je sjajna za jačanje imuniteta, što je posebno važno u jesenjem i zimskom periodu.
• Ukoliko Vam je koža sklona aknama i mitiserima, napravite masku od bundeve. Sameljite svežu bundevu, napravite pire i držite 10-ak minuta na licu pa isperite. Bundeva će Vam očistiti lice i pore, a kožu će nahraniti vitaminima i mineralima.
• Bundevino ulje spada među najkvalitetnija i najukusnija ulja.
• Vitamin B grupe, tiamin, koji sadrži bundeva, poboljšava funkcionisanje mozga i važan je za pamćenje.
• Semenke bundeve su odličan izvor omega-3 masnih kiselina, koje čuvaju kardiovaskularni sistem i štite od raka. Takođe, predstavljaju značajan izvor proteina, magnezijuma, gvožđa i tradicionalan su lek za uvećanu prostatu.

slika sa interneta

PRIČA O FOLNOJ KISELINI

Naše majke uopšte nisu razmišljale o folnoj kiselini dok su nas nosile. Međutim, u proteklih 20 godina, folna kiselina je postala neophodan sastojak ishrane svih trudnica.

slika sa interneta

Obrt se dogodio 1991.godine kada je jedna britanska medicinska studija pokazala da folna kiselina (takođe poznata kao folat) smanjuje broj ponovnih javljanja deformiteta mozga i kičmene moždine kod beba (poznati i pod nazivom deformiteti kičmenog stuba). U slučajevima gde je bilo obolelo prvo dete a majke su u sledećoj trudnoći uzimale preparate s folnom kiselinom, zabeleženo je smanjenje broja deformiteta čak za 80%. Kasnije studije pokazale su i da žene koje nisu rađale decu s deformitetom mozga ili kičmene moždine, a uzimaju dovoljne količine folne kiseline, mogu za 50-70% umanjiti rizik od rađanja deteta s deformitetom kičme, mozga i lobanje.

Danas se svim ženama koje razmišljaju o trudnoći savetuje da počnu da uzimaju 0,4 mg folata dnevno, i to bar mesec dana pre začeća. Zašto se počinje tako rano? Da bi velika količina ovog hranljivog sastojaka bila već u telu majke u vreme formiranja kičmenog stuba. Budućim majkama, koje odbiju da uzimaju preparate sa dodatkom folne kiseline, savetuje se povećan unos namirnica koje sadrže ovaj hranljivi sastojak. Treba voditi računa o tome, jer su potrebe u trudnoći za folnom kiselinom znatno povećane.

ZNAČAJ I ULOGA:

Folna kiselina spada u vitamine B grupe i osnovni je hranljivi sastojak za ljude. Učestvuje u sintezi DNK, u metabolizmu proteina, od ključne je važnosti za normalan rast i zarastanje rana, i zajedno sa vitaminom B12 pospešuje stvaranje crvenih krvnih zrnaca u koštanoj srži. Od ključne je važnosti za normalan rast i razvoj fetusa.

SADRŽAJ U HRANI:

Folna kiselina je široko rasprostranjena u biljnom svetu. Naziv folat potiče od latinske reči "folium" što znači list. Namirnice najbogatije folnom kiselinom su: pileća džigerica, pasulj, spanać, špargla, blitva, zelena salata, prokelj, brokoli, avokado, narandže, leblebije, suncokretove semenke, orasi, pšenične klice. Treba voditi računa da priprema, posebno kuvanje, uništava folate u hrani.

slika sa interneta

UŠTIPCI SA KINOOM

Ovi jednostavni uštipci ili polpetice sa kinoom, tikvicom i šargarepom mogu postati vaša lagana večera. Poslužite ih sa grčkim jogurtom ili kiselom pavlakom.

moji uštipci :)

Sastojci (šolja - 250 ml):

• 1/2 šolje nekuvane kinoe,
• 1 srednja tikvica,
• 1 veća šargarepa,
• 2 čena belog luka,
• 1 jaje,
• 2 kašike rendanog parmezana,
• morska so, suvi začini,
• prezla od integralnog hleba.

Operite, očistite i narendajte tikvicu, pospite je sa kašičicom soli i ostavite da odstoji 10-ak minuta. Za to vreme operite kinou pod mlazom hladne vode i stavite je da se kuva povremeno mešajući. Na 1/2 šolje nekuvane kinoe stavite šolju vode. Kinoa je skuvana kada upije svu vodu. Ohlađenu kinou pomešati sa oceđenom tikvicom, narendanom šargarepom i iseckanim beli lukom. U smesu dodajte jedno jaje, 2 kašike narendanog parmezana, morsku so i začine po ukusu i po potrebi prezlu. Od dobijene mase oblikujte uštipke ili polpetice i pržite ih na masnoći, dok ne porumene sa obe strane. Stavite ih na papirne ubruse da uklonite višak masnoće.

PRIJATNO :)

NA ŠTA LIČI, TO I LEČI

Da li znate da određene namirnice štite upravo one ljudske organe na koje liče?

slika sa interneta

Ako isečete ŠARGAREPU videćete da presek podseća na oko. Interesantno je da je ova namirnica odlična za zdravlje očiju zahvaljujući vitaminu A. Beta-karoten funkcioniše kao antioksidans, a što je boja šargarepe jača, to je veća količina karotena u njoj. Šargarepa podstiče protok krvi i funkciju očiju, a smanjuje šansu od makularne degeneracije, vodećeg uzroka gubitka vida kod starijih osoba.

PARADAJZ im komore koje podsećaju na struktura srca, i crvene je boje - baš kao i srce. Zahvaljujući likopenu, paradajz smanjuje rizik za razvoj srčanih bolesti kod osoba koje ga često konzumiraju. Još ako ga pomešate sa maslinovim uljem.. Melem za srce.

Nabori na ORAHU podsećaju na mozak. Takođe, orah ima i desnu i levu polovinu, baš kao i naš mozak. Slučajnost? Poznato je da se o orasima govori kao o "hrani za mozak". Naime, oni sadrže mnooogo omega 3 masnih kiselina koji su neophodni za zdravo funkcionisanje mozga. Ali se smatraju i zdravim grickalicama za srce, upravo zbog pomenutih masnih kiselina.

slika sa interneta

Oblik AVOKADA podseća na matericu. Dobar je izvor folne kiseline, koja je od izuzetne važnosti u ishrani trudnica. Poznat je kao čuvar reproduktivnog zdravlja. A priča se i da pomaže ženama u procesu lečenja neplodnosti. Još jedna zanimljiva činjenica: potrebno je tačno 9 meseci da avokado od cveta postane zreo plod.

Sličnost između okruglog GREJPFRUTA i ženskih grudi je sve samo ne slučajna. Pulpa ovog agruma sadrži glukarate, jedinjenja koja su korisna u prevenciji raka dojke.

slika sa interneta

Crveno VINO koje je bogato antioksidantima liči na krv. Umereno konzumiranje ovog alkoholnog napitka sprečava zgrušavanje krvi, te nastanak tromba, štiti krvne sudove i jača kapilare.

Svi koji su posegnuli za čajem od ĐUMBIRA kada su patili od mučnine, znaju koliko je delotvoran. Đumbir liči na želudac, ublažava želudačne tegobe i nadutost.

Istraživanja su pokazala da ŠKOLJKE, koje podsećaju na testise, čuvaju zdravlje muških polnih organa. Studija u Holandiji je utvrdila da ishrana bogata folnom kiselinom i cinkom (tu spadaju školjke) utiče na poboljšanje kvaliteta sperme kod muškaraca.

JAK IMUNITET - LAKA JESEN

Današnjim danom ušli smo u novo godišnje doba. Jesen ne donosi samo zlatne boje, ukusnu zimnicu, sočne plodove, već i prehladu i grip, koji se javljaju zbog oslabljenog imuniteta, posebno kod dece i starijih osoba. Ako ne želite da jesenje dane provedete u lečenju prehlade ili gripa, bacite se na jačanje imuniteta uz prirodne lekove.

slika sa interneta

ŠIPAK: u njemu ima čak pet puta više vitamina C nego u limunu, kažu naučnici. Često se koristi kao vitaminski dodatak zbog svojih vrednih sastojaka. Napravite čaj od šipka, i u poluohlađen dodajte kašičicu meda.

PROPOLIS: prirodni antibiotik, pčele ga koriste za dezinfekciju košnica, koje su poznate kao najsterilniji prostor u prirodi. Uspešan je protiv bakterijskih infekcija, ali i u borbi protiv virusa. Leči kašalj, upalu grla, sinusa i krajnika. Upotreba: 10-15 kapi propolisa. Njegov ukus nije privlačan, pa kapi pomešajte sa vodom, medom ili kockom šećera. Deci dajte kapi propolisa bez alkohola.

MED: Ako kod kuće imate teglu meda, nemate brige. Ovaj ukusan i nutritivno bogat proizvod pomaže u lečenju - od prehlade do čira na želucu. Međutim, ljudi ga često pogrešno upotrebljavaju - progutaju kašičicu meda i zaliju ga vodom. Med tada pada na dno želuca i iritira sluznicu. Rastvorite med u čaju, vodi ili mleku jer će tako biti maksimalno iskorišćena njegova lekovita svojstva. Za nadražajni kašalj uzmite kašičicu meda i lagano ga topite u ustima jer on tako ubija bakterije i smiruje kašalj.

BELI LUK: to već znaju i ptice na grani - beli luk je nezamenljivi prirodni domaći antibiotik. Efikasan protiv bakterija, virusa i gljivica. 2-3 čena dnevno, kao dodatak jelima ili samostalno, osnažiće vaš imunitet. Osobe koje imaju nizak pritisak treba da vode računa o unetoj količini, jer pored svih blagotvornih sastojaka, beli luk snižava krvni pritisak.

PROKELJ: Ovo maleno a moćno povrće korisno je za jačanje imuniteta u jesenjom i zimskom periodu, kao i za detoksikaciju organizma, jer pospešuju rad creva. Ubacite ga u pileću supu i uverite se sami.

LJUTA PAPRIČICA: Ljuto jača organizam. Sastojak ljutih paprika - kapsaicin, popravlja cirkulaciju, jača imunitet i sprečava prehladu.

ĐUMBIR: intenzivne arome ali lekovit, đumbir pomaže kod prehlade, protiv kašlja i bolova, deluje antibakterijski i sprečava mučninu. Čaj od đumbira u hladnim danima je obavezan.

CITRUSI: Sad nastupa njihova sezona - pomarandža, mandarine, limun su bogati vitaminom C, koji pomaže organizmu da se oslobodi od toksina. Napravite limunadu, dodajte sok od limuna ili pomarandže u čaj ili uzmite sveže mandarine ili pomarandže za užinu.

PILEĆA SUPA: bakin omiljeni recept protiv prehlade. Topla pileća supa jača imunitet, a ako dodate nekoliko oljuštenih češnjeva belog luka u nju udvostručićete njena lekovita svojstva. Izvadite kuvani beli luk pre služenja supe, namažite ga na tost i pojedite.

KUPUS: riznica vitamina C. U 100 g kupusa ima 50 mg C vitamina, koji jača imunitet i štiti od prehlade. Crveni kupus sadrži više vitamina C i antioksidanata od belog. Dugotrajna termička obrada smanjuje njegovu nutritivnu vrednost pa ga najbolje jedite svežeg u obliku salate.

PROBIOTSKI JOGURT: sadrži korisne bakterije koje regulišu crevnu floru i čuvaju imunitet.

slika sa interneta

CEJLONSKI CIMET - VREDNIJI OD ZLATA

Cimet je začin koji daje hrani, posebno kolačima, zanimljiv ukus. Zamislite pitu sa jabukama bez cimeta. Ne, hvala. Nedavno se u prodavnicama zdrave hrane našao i tkzv. CEJLONSKI CIMET. O kakvom cimetu je reč i zašto nosi titulu superhrane, pročitajte u nastavku.

slika sa interneta

Cimet je jedan od najstarijih poznatih začina. Koristili su ga Egipćani za lečenje i balsamovanje, pominje se u spisima iz Drevne Kine, a javlja se i u Bibliji. U 2800 godina p.n.e. njegova cena je dostizala cenu zlata. Ali naučnici nas danas upozoravaju da prevelike količine cimeta mogu izazvati oštećenje jetre i bubrega. Zašto? Tip cimeta koji se najčešće koristi, i može se naći u bilo kojoj prodavnici po povoljnoj ceni, je kasija cimet (Cinnamomum cassia). Dokazano je da snižava nivo šećera u krvi, ali i da sadrži visok nivo kumarina, supstance, koja u većim količinama (više od 2g dnevno) može biti štetna za jetru i bubrege. Ukoliko konzumirate veće količine cimeta, prednost dajte cejlonskom cimetu, koji sadrži puno manju količinu kumarina u svom sastavu. Činjenica je da: kasija cimet u prahu ima 63 puta veću količinu kumarina nego cejlonski cimet u prahu.

Ali, koji je onda pravi cimet?

Cejlonski cimet (Cinnamomum verum), ili pravi cimet, raste u Šri Lanki, Madagaskaru, Indiji, Sejšelima i na Karibima, dok se kasija cimet proizvodi u Kini i Indoneziji. Pravi cejlonski cimet je skuplji od kasije, i može se naći u prodavnicama zdrave hrane.

Kako prepoznati cejlonski cimet?

slika sa interneta

U obliku praha, teže ih je razlikovati. Cejlonski cimet je malo svetlije boje, ima nežniju i prijatniju aromu, dok kasija cimet ima gorkiji ukus. U formi štapića izgledaju drugačije:

slika sa interneta

Kasija se sastoji od debelog sloja urolane kore, dok cejlonski cimet ima tanji, više vlaknasti izgled slojeva.

LEKOVITA SVOJSTVA CEJLONSKOG CIMETA:

• regulacija šećera u krvi kod dijabetičara, pospešuje funkciju insulina;
• smanjuje nivo ukupnog holesterola i triglicerida;
• sprečava stvaranje krvnih ugrušaka;
• snižava krvni pritisak;
• poboljšava koncentraciju i rad mozda;
• ima antibakterijsko i antizapaljensko dejstvo;
• leči gastritis i može da smanji gorušicu;
• sadrži antioksidanse;
• poboljšava varenje.

Cejlonski cimet i med su posebno zanimljiva kombinacija i vrhunski lek za veliki broj tegoba. Med nikako nemojte progutati samog pa popiti čašu vode. Prvo prokuvajte vodu, sipajte u šolju (2dl) i ostavite da se ohladi (otprilike 10-ak min). Zatim sipajte kašičicu cejlonskog cimeta i kašičicu ili dve meda, pa dobro promešajte. Slično možete uraditi i sa čajem. Pijte pola šolje ovog napitka ujutro pre doručka, a pola šolje uveče pre spavanja. Osim zdravlja, ovo je dobar napitak i za mršavljenje.

Nije ni čudo što je cejlonski cimet nova superhrana, jer ne začinjuje samo naše jelo, već i naše zdravlje, i omogućava nam kvalitetniji život.

ENERGETSKA PIĆA

Dostupni su maloletnicima, na svakom kiosku, u svakoj prodavnici, upakovani praktično u limenku. Reč je o energetskim napicima, koji mogu da ugroze ljudsko zdravlje ukoliko se piju duže vreme i u većim količinama.

slika sa interneta

Energetska pića su postala popularna kod mladih jer brzo i efikasno otklanjaju umor, smanjuju potrebu za snom i deluju stimulativno. Dostupna su maloletnicima. Veoma su popularna i kod studenata, posebno za vreme ispitnog roka. Ne konzumiraju se samo na žurkama i u klubovima, već i na školskom odmoru. Ukoliko se piju u umerenoj količini (kažu: jedna limenka dnevno), ne moraju da ostave negativne posledice po organizam. Ali ako se u njihovu konzumaciju umeša alkohol ili droga, posledice mogu biti fatalne.

Najčešće tegobe koje izazivaju energetska pića:

• izražena drhtavica
• jaka glavobolja
• neosnovan strah
• osećaj panike
• poremećaj srčanog ritma
• ubrzani srčani rad
• oscilacije krvnog pritiska
• bolovi u stomaku
• nesanica

Šta sadrže energetska pića:

• KOFEIN -  se u energetskim pićima nalazi tri put više nego u koka-koli, deluje stimulativno i poboljšava fizičke i psihičke sposobnosti, prekomerna doza dovodi do poremećaja kardiovaskularnog sistema;
• SAHAROZU - osnovni izvor energije, šećer koji se brzo upija i daje porast snage i potencijala za rad, daje piću prijatan ukus
• VITAMIN B - pomaže oslobađanju energije iz šećera;
• GAZIRANU VODU bogatu ugljen-dioksidom - čini piće penušavim, ali loše deluje na želudac;
• TAURIN - aminokiselinu, koja učestvuje u kontrakciji mišića, naročito srca, što kratkotrajno povećava snagu srčanog mišića;
• EFEDRIN - ne nalazi se uvek u energetskim pićima, stimuliše rad srčanog mišića i naglo podiže krvni pritisak;
• BILJNE DODATKE, najčešće GINKO, GVARANA - kofeinski ekstrakti, koji se dobijaju iz semena jedne brazilske biljke puzavice, koja ima najviše kofeina;
• VEŠTAČKE STIMULANSE, kao što su TEOFILIN, TEOBRONIN - podižu nivo adrenalina, koji ubrzava rad srca i pojačava cirkulaciju.

Efekti delovanja energetskih pića traju kratko, 1-1,5 sat, posle čega se javlja potreba za novim pićem, a ako se pije više od jedne limenke dnevno i ako to traje duži vremenski period, posledice po zdravlje su neminovne.

Koji organi su ugroženi?

Od čestog konzumiranja energetskih pića strada ceo organizam, ali najugroženiji su sledeći organi:

• SRCE - strada zbog poremećenog srčanog ritma i ubrzanog pulsa,
• NADBUBREŽNE ŽLEZDE - se iscrpljuju i česta konzumacija energetskih pića izaziva bolest koja se zove adrenalinski umor,
• KRVNI SUDOVI - stradaju zbog stalnih oscilacija krvnog pritiska,
• ŽELUDAC - oštećuje se od visokog sadržaja ugljen-dioksida, javljaju se bolovi i problemi sa varenjem,
• JETRA - strada od hemijskih boja i aroma,
• NERVNI SISTEM - je preforsiran, energetska pića deluju stimulativno, posebno  na centralni nervni sistem,
• Može doći do nekontrolisanog skoka telesne mase, što vodi u gojaznost.

Najveći problem nastaje kada se energetska pića mešaju sa alkoholom. Energetska pića su moćan stimulator, dok je alkohol veliki depresor, pa se njihovom kombinacijom maskira stepen alkoholisanosti osobe. To može dovesti do teškog trovanja alkoholom. Takođe, dolazi do jačeg lupanja srca, srčani mišić strada, dolazi do dehidratacije organizma, jer alkohol dehidrira organizam a kofein deluje kao diuretik, i na kraju, ovakva kombinacija napitaka dovodi do agresivnog i nasilnog ponašanja individue.

POREMEĆAJI U ISHRANI

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 7% svetske populacije pati od poremećaja ishrane, a od tog broja 20% umire jer prelaze u anoreksiju ili preterano gojazno stanje.

ANOREKSIJA - predstavlja smanjenje ili gubitak osećaja gladi i apetita, odnosno smanjeno uzimanje ili odbijanje nekih ili svih vrsta hrane. Može se javiti u svim životnim dobima a najčešća je u pubertetu, i to kod devojčica. Sve počinje relativno prirodnom željom da se skine nekoliko kilograma. Ali u slučaju anoreksije, dijete samo privremeno ublažavaju psihološke probleme koji su u pozadini jedinog psihičkog poremećaja od kojeg se umire. Anoreksična osoba prvo počinje da smanjuje obroke, ali to nije obična dijeta jer dalje sledi potpuno izbacivanje hrane. Osoba se žali na probavne smetnje, nadimanje, bolove u stomaku, gubitak apetita. Ponekad uzima hranu redovno, ali onda izaziva povraćanje. Glad u početku i dalje postoji, ali s vremenom apetit postaje sve manji i manji. Ako osoba nešto i jede, to je isključivo nešto sa jako malom kalorijskom vrednošću: zelena salata, kisele jabuke, limun.. Uglavnom anoreksična osoba koristi i sredstva za čišćenje - laksative. Opterećena je razmišljanjem o izgledu i vidi sebe debljom nego što jeste. Lečenje može da traje godinama i cilj je da anoreksična osoba nauči da voli hranu.

BULIMIJA - predstavlja preteran osećaj odnosno želju za uzimanjem hrane i karakteriše je epizodno prejedanje uz brzo konzumiranje ogromnih količina hrane, nastavlja se povraćanjem uz jak osećaj krivice i stida. Obolele osobe koriste preparate za mršavljenje, laksative i diuretike. Uzrok bulimije je takođe psihološki.

slika sa interneta

Osim anoreksije i bulimije, moderna vremena su donela i nove vrste ovakvih bolesti.

ORTOREKSIJA - je opsesija zdravom hranom. Ortoreksičari često jedu samo organsku hranu i izbacuju iz jelovnika sve namirnice za koje nisu potpuno sigurni da su organski uzgajane. Ovakvi ljudi nisu ubeđeni da su debeli, ali su opsednuti brigom za svoje zdravlje i izgled, pa pokušavaju da to sve poboljšaju "zdravom" ishranom. Rezultat su često neuhranjenost i bolest, jer organizam ne dobija sve potrebne namirnice.

PREGOREKSIJA - je poremećaj kada žene pribegavaju ekstremnim dijetama i vežbanju u toku trudnoće da se ne bi mnogo ugojile. Pregoreksija izaziva anemiju, depresiju i hipertenziju, a može doći do pobačaja i rađanja dece sa poremećajem u razvoju.

KOMPULSIVNO PREJEDANJE - je poremećaj nekontrolisanog uzimanja velikih količina hrane (preko 2000 kcal po obroku), bez izazivanja povraćanja.

PIKA ILI PAROREXIA - predstavlja patološki upravljen prohtev prema neuobičajenim, neprirodnim jelima ili čak prema nesvarljivim materijama kao npr.: papir, kreč, kreda, zemlja, pesak, pepeo, komadići drveta.

BIGOREXIA - predstavlja poremećaj koji uglavnom zahvata mušku populaciju. Radi se o preteranoj zaokupljenosti mišićnom masom koja u potpunosti diktira ishranu i način života. Ovaj poremećaj je sve prisutniji kod nas. 

slika sa interneta

BRUSKETI

Brusketi (Bruschetta) su italijansko predjelo, idealno za lagani obrok ili užinu. Spremanje je vrlo jednostavno ali kad ih poslužite nestanu za kratko vreme.

Bruskete sam otkrila prošle godine u Italiji, i od tada ih često pravim, nabrzaka, na sve moguće načine. Predstavljam Vam osnovni recept za ove ukusne zalogajčiće.

Potrebno Vam je:

- maslinovo ulje

- kriške hleba

- mozzarella sir

- paradajz

- sveži listovi bosiljka ili origana

- po želji beli luk.

slika sa interneta

Kriške hleba poređajte na tepsiju. Premažite ga maslinovim uljem i pokrijte kolutovima mozzarelle. Paradajz iseckajte i pomešajte sa sitno iseckanim čenom belog luka i svežim začinima. Na svaku krišku stavite malo nadeva od paradajza. Bruskete pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 150 C oko 10-15 min. Poslužite ih tople.

Druga varijanta (za mesojede :)) su brusketi sa pršutom. Umesto paradajza preko mozzarele poređajte list tanko isečene pršute. Po želji, bruskete uvek možete posuti rendanim parmezanom.

Brusketi iz moje kuhinje :)

Prijatno!

ŠLJIVE - PLAVO VOĆNO ČUDO

Sveže, suve ili u kolačima, šljive su jednostavno super. Ove male vitaminske bombe prate nas do kasnog leta. Iskoristite ih.

slika sa interneta

LEKOVITA SVOJSTVA:

• Šljive su bogate antocijanima, pigmentima koji daju šljivama intenzivnu boju i pomažu u odbrani organizma od raka i oboljenja srca uklanjanjem štetnih slobodnih radikala koji oštećuju ćelije.
• Dobar su izvor vitamina C, koji utiče na bolju resorpciju gvožđa u organizmu i ojačava imuni sistem.
• Spadaju u hranu s niskim glikemijskim indeksom i imaju sposobnost da regulišu šećer u krvi.
• Sadrže hlorogenu kiselinu, snažan antioksidans, za koju se smatra da pomaže u detoksikaciji od kancerogenih agenasa iz životne sredine, kao što su nitrozamini iz duvanskog dima.
• Solidan su izvor sledećih minerala: kalijuma, fosfora i gvožđa. Ishrana bogata kalijumom je povezana sa nižim krvnim pritiskom, smanjenim rizikom od moždanog udara i smanjenom verovatnošću od nastanka kamena u bubregu. Gvožđe je delotvorno protiv anemije ili malokrvnosti. Posebno se preporučuje vegetarijancima. A fosfor ima ulogu u građi kostiju i zuba. Pored njega, šljive su bogate i prirodnim fluorom, koji igra važnu ulogu u zaštiti zubne gleđi.
• Poput jabuka i krušaka, i šljive sadrže sorbitol, šećerni alkohol, koji se koristi kao zamena za šećer u proizvodnji slatkiša za obolele od dijabetesa.
• Sveže i suve šljive su bogate biljnim vlaknima, koja imaju laksativna svojstva. Pet suvih šljiva dnevno rešava problem sa zatvorom. Ne preporučuju se dijabetičarima.

PRAKTIČNI SAVETI:

• Pojedite nekoliko svežih šljiva svakog dana dok im je sezona. Suve šljive dostupne su tokom cele godine. Nemojte preterivati jer prevelik unos može izazvati stomačne tegobe i dijareju.
• Šljive su pogodne za zamrzavanje. Pre toga ih operite, prepolovite i odstranite koštice.
• Obogatite jutarnju ovsenu kašu ili pahuljice od žitarica seckanim suvim šljivama.
• Obavezno napravite knedle sa šljivama po receptu naših baka.
• Napravite pravi domaći džem od šljiva, koji podseća na detinjstvo.
• Ne zaboravite i na kolače sa šljivama. :)

slika sa interneta: Knedle sa šljivama

slika sa interneta: Šljive u prhkom testu

NAMIRNICE KOJE SE NE DRŽE U FRIŽIDERU

Ne prija hladnoća svakoj namirnici. Ako ih držite u frižideru, gube dobar ukus i kvalitet. Pročitajte koje su to namirnice i kako ih treba čuvati.

slika sa interneta

U želji da ih na hladnom bolje sačuvamo, neke namirnice dospeju u frižider iako im tu nikako nije mesto. To su:

• HLEB - Ako se čuva u frižideru, hleb će se brzo osušiti. Duže će ostati svež ako se drži u posudi za hleb.
• PARADAJZ - Ne treba ga čuvati u frižideru jer može promeniti boju i hladnoća oštećuje njegovu opnu, pa brzo postaje mekan i menja ukus. Slična je situacija i sa namirnicama koje takođe sadrže veću količinu vode, kao što su tikvice, krastavac i paprike. Dovoljno ih je čuvati u špajzu, ali nikako u plastičnoj kesi.
• CITRUSI - kao što je limun, koji na niskim temperaturama gubi aromu. Njih je dovoljno čuvati u korpi za voće na sobnoj temperaturi.
• KROMPIR - njemu prijaju drveni sandučići i tamno mesto. U frižideru menja ukus, postaje sladak, jer se na niskim temperaturama skrob pretvara u šećer.
• CRNI LUK - njega držite u drvenim gajbicama na tamnom i suvom mestu, i što dalje od krompira, jer krompir ispušta vlagu i izaziva truljenje luka. Slična situacija je i sa belim lukom, ne čuvajte ga u frižideru već na suvom i tamnom mestu.
• JUŽNO VOĆE - kao što su banane, papaje, ananas i dinja. U frižideru, zbog niske temperature, postoji mogućnost da izgube vitamine i dobiju tamna mesta na kori.
• MED - Držanje meda u frižideru može dovesti do njegove kristalizacije. Najbolje ga je čuvati u zatvorenoj posudi, na sobnoj temperaturi i suvom mestu.
• MASLINOVO ULJE - treba da držati na tamnom i hladnom mestu ali nikako u frižideru.

Osim toga, ljudi najčešće greše što svoje frižidere pretrpavaju hranom misleći da će je tako sačuvati, a ne shvataju da na taj način samo ubrzavaju propadanje namirnica. Kada krenete u kupovinu, vodite računa o potrebama vaše porodice, o količini hrane koja vam je potrebna, jer nepotrebnim stajanjem u frižideru, namirnice mogu da izgube hranljive sastojke. Prednost dajte svežim namirnicama i vodite računa o isteku roka trajanja. Kupujte planski, i nikada gladni :) jer prema nezvaničnim procenama iz 2016 godine, u Srbiji se svake godine baci 250 000 tona hrane, a najviše hleba.

PUNJENE TIKVICE

Sastojci za 2 osobe:

• 1 veća tikvica
• 250 g mlevenog mesa po želji (pileće, ćureće, svinjsko, goveđe..)
• čen belog luka
• 1 šargarepa
• 1 paradajz
• domaći kečap
• 70 g tvrdog sira - kačkavalj, trapist..
• začini po želji

Tikvicu možete koristiti i s korom ako je dobro operete i očistite. Presecite je na pola po dužini i sredini da biste dobili 4 komada. Sredinu tikvica izdubite i ostavite sa strane.

Na zagrejanom ulju ili masti dinstajte mleveno meso dok ne promeni boju i ne omekša. Zatim dodajte sredinu od tikvica, paradajz iseckan na kockice, izrendajte šargarepu i čen belog luka. Dinstajte pokriveno dok ne omekša a na kraju dodajte malo domaćeg kečapa ili soka od paradajza i začinite po želji. Tiganj skinite s vatre i dodajte 50 g narendanog sira.

Tikvice poređajte na papir za pečenje, napunite smesom od mesa, izrendajte preostalih 20 g sira i pecite na 200 C dok ne omekšaju (oko pola sata).

PRIJATNO!

TIKVICE

Tikvice se dugo uzgajaju za ljudsku upotrebu. Nezaobilazna su namirnica u mnogim svetskim kuhinjama.

Iako botanički posmatrano pripadaju voću, tikvice se u kulinarstvu tretiraju isključivo kao povrće. Najukusnije su tokom leta, kad im je sezona. Prilikom kupovine birajte sveže, zdrave plodove, čvrste na dodir, sjajne i neoštećene kore. U frižideru ih možete čuvati do sedam dana.

slika sa interneta: vrste tikvica

LEKOVITA SVOJSTVA TIKVICA:

• sprečavaju simptome ateroskleroze (ateroskleroza - sužavanje krvnih sudova, stvaranje plakova (ateroma) na arterijama),
• povoljno deluju na imunološki sistem, 
• imaju antikancerogena svojstva,
• protivupalna svojstva,
• značajne su za kardiovaskularni sistem, utiču na snižavanje holesterola u krvi,
• razgrađuju homocistein i tako sprečavaju srčani udar,
• doprinose boljem zdravlju očiju,
• prirodni diuretik - pomažu organizmu da se oslobodi viška tečnosti,
• pomažu smanjenju simptoma uvećane prostate,
• preporučuju se u ishrani dijabetičara.

Tikvice možete jesti svakodnevno dok ih ima na pijacama i u prodavnicama. Zdrave su, pune korisnih materija, a imaju vrlo malo masti i ugljenih hidrata. Ali budite oprezni s pohovanim tikvicama jer je njihov glikemijski index znatno veći.

slika sa interneta

OBROK SA TIKVICAMA:

• Tikvice naseckajte na kolutove i izgrilujte. Začinite ih i napravite salatu ili ih samo prelijte maslinovim ulje i poslužite uz meso.
• Kockice tikvica dodajte čorbama od povrća. Kolutove tikvica dodajte u fil za lazanje ili preliv za testeninu, stavite ih na pizzu ili dodajte u omlet.
• Napravite musaku od tikvica, Ređajte red kolutova od tikvica uvaljanih u griz, red dinstanog mesa, pa ponovo red tikvica i zalijte jajem, pavlakom i mlekom, i zapecite u rerni.
• Napravite krokete od tikvica: umutite jaja, mleko i brašno kao smesu za palačinke ali gušću, tikvice narendajte, posolite i ocedite suvišnu vodu, pomešajte ih sa testom, masu kašikom stavljajte na tiganj s vrelim uljem i pržite ih na tihoj vatri. Obavezno ih vadite na papirne ubruse da upiju suvišnu masnoću.
• Tikvice presecite napola po dužini, sredinu izdubite i napunite tikvice nadevom po želji (sa mesom ili bez njega) i zapecite ih u rerni.
• Napravite špagete od tikvica.

slika sa interneta: špagete od tikvica

PRIJATNO! :)

PARADAJZ

Paradajz je nezaobilazan deo naše svakodnevne trpeze. Stavljamo ga u razne salate, čorbe, u kuvana jela ili prelive. Nekome se čak sviđa i njegov ukus u dezertu. Malo ko zna da paradajz botanički spada u voće, ali se zbog svog posebnog ukusa u kulinarstvu tretira kao povrće.

slika sa interneta

Ovaj dragoceni plod već svojim izgledom i mirisom puno obećava. Najzastupljeniji paradajz je okrugao i intenzivne crvene boje, ali postoje i sorte koje su žute, narandžaste, zelene, ili gotovo crne. Što se tiče oblika, jabučar ima krupne mesnate crvene plodove, čeri je sitan crveni ili žuti paradajz, volovsko srce je izuzetno krupno, sočno i mesnato, srcolikog oblika, dok šljivar (oblik podseća na šljivu) ima manji, izduženi plod s malo soka.

Kao što znate, paradajz osvežava, ima lep ukus, u vrelim letnjim danima ublažava žeđ i okrepljuje organizam. Međutim, pored toga, paradajz ima i lekovita svojstva. 

• Važan je izvor karotenoida (alfakarotena, betakarotena, luteina, zeaksantina, likopena). To su moćni antioksidanti koji čuvaju kardiovaskularni sistem i imaju snažno antikancerogeno dejstsvo. Najpoznatiji beta-karoten pomaže u prevenciji akni, određenih oblika raka (kože, želuca, gušterače) i gubitka vida. Likopen daje paradajzu intenzivnu crvenu boju, neutrališe dejstvo slobodnih radikala i štiti od prevremenog starenja kože. Sok od paradajza je posebno koncentrovan izvor likopena. Takođe, posebno se istražuje delovanje likopena u borbi protiv dijabetesa (istraživanje sprovodi Australijski centar za prevenciju i kontrolu dijabetesa). A namirnice bogate likopenom predstavljaju dobru zaštitu od raka prostate.
• Paradajz smanjuje rizik i od osteoporoze, astme, te poboljšava cirkulaciju krvi i ublažava zapaljenje. Preporučuje se obolelima od reume i upale zglobova.
• Vitamin C u paradajzu štiti od oboljenja srca, respiratornih infekcija i raka kože.
• Ishrana bogata paradajzom je posebno učinkovita u borbi protiv Alchajmerove bolesti.
• Predpostavlja se da svakodnevna konzumacija sveže ceđenog soka od paradajza, bez ikakvih dodataka, može sprečiti trombozu.

slika sa interneta

Kako ga koristiti?

• Likopen se najbolje apsorbuje iz koncentrovanih formi paradajza, kao što su pasta od paradajza, sok od paradajza, kečap, paradajz sos i paradajz čorba. Toplota i ulje pojačavaju apsorpciju likopena i beta-karotena, mada se u tom slučaju gubi deo vitamina C.
• Paradajz koji se gaji leti, kad mu je sezona, boljeg je ukusa od onog koji se gaji zimi u staklenicima i plastenicima. Najbogatiji je kad se jede u svežem stanju, ali može i da se zamrzne, iscedi u sok, da se napravi kečap, sos i slično. Poseban delikates je paradajz sušen na suncu koji se konzerviše u maslinovom ulju. (Staviću recept na blog :))
• Vodite računa o količini natrijuma u industrijskim sokovima i supama od paradajza. Kupujte proizvode sa minimalnim sadržajem soli ili ih sami pravite.
• Izbegavajte čuvanje paradajza u frižideru, čak i u letnjim mesecima, jer tada gubi svežinu i ukus. Možete ga čuvati u ostavi na sobnoj temperaturi.
• Ukoliko sami gajite paradajz ne zaboravite da su listovi i stabiljke ove biljke otrovni. Koristite zaštitne rukavice kako biste izbegli kontakt.
• Nekoliko godina unazad paradajz se nalazi na listi najzagađenijeg voća i povrća. Pre konzumiranja ga obavezno temeljito operite i obrišite. Prednost dajte domaćim i organskim proizvodima.
• U svaki sendvič obavezno stavite kolutove svežeg paradajza.
• Tokom letnje sezone svakodnevno jedite salatu od svežeg paradajza i ostalog povrća (krastavci, paprika i slično).
• Napravite klasičnu italijansku caprese salatu: kolutove paradajza servirajte sa mozzarellom i svežim bosiljkom. Začinite maslinovim uljem i posolite.

MALINE

Male a moćne maline spadaju u jagodasto voće zajedno s kupinama, jagodama, borovnicama, brusnicama, ribizlama, ogrozdom i aronijom.

Svaka malina je zapravo je skup sitnih sočnih plodova, od kojih svaki sadrži seme. Njihova lekovita svojstva su sledeća:

• glikemijski index im je gotovo beznačajan (sadrže malo ugljenih hidrata), biljni pigmenti antocijani pospešuju snižavanje šećera u krvi jer podstiču proizvodnju insulina.
• jako antioksidantno i antikancerogeno dejstvo.
• sadrže elaginsku kiselinu, koja je posebno efikasna u neutralisanju kancerogenih agenasa, i kempferol, koji inaktiviše karcinogene i može smanjiti nivo LDL ("lošeg") holesterola.
• čaj od listova koristi se u lečenju "ženskih bolesti", pogotovo za čišćenje jajovoda i protiv neplodnosti.
• izvor vitamina C, koji štiti imuniti sistem.
• sadrže flavonoid kercetin koji štiti od oboljenja srca i krvnih sudova.
• povoljno deluju na kožu (nekad su žene praktikovale masažu malinama da bi imali lepu i zdravu kožu).
• maline čuvajte u frižideru, najbolje dan - dva, i operite ih neposredno pre konzumiranja.
• da biste imali korist od malina tokom cele godine, kupujte ih u sezonu i zamrznite. Malo su osetljive na zamrzavanje pa mogu izmeniti sastav.
• Koristite ih za pripremanje sladoleda, raznih kolača, džema, sirupa, soka, pa čak i likera. :)

slika sa interneta