PARADAJZ

Paradajz je nezaobilazan deo naše svakodnevne trpeze. Stavljamo ga u razne salate, čorbe, u kuvana jela ili prelive. Nekome se čak sviđa i njegov ukus u dezertu. Malo ko zna da paradajz botanički spada u voće, ali se zbog svog posebnog ukusa u kulinarstvu tretira kao povrće.

slika sa interneta

Ovaj dragoceni plod već svojim izgledom i mirisom puno obećava. Najzastupljeniji paradajz je okrugao i intenzivne crvene boje, ali postoje i sorte koje su žute, narandžaste, zelene, ili gotovo crne. Što se tiče oblika, jabučar ima krupne mesnate crvene plodove, čeri je sitan crveni ili žuti paradajz, volovsko srce je izuzetno krupno, sočno i mesnato, srcolikog oblika, dok šljivar (oblik podseća na šljivu) ima manji, izduženi plod s malo soka.

Kao što znate, paradajz osvežava, ima lep ukus, u vrelim letnjim danima ublažava žeđ i okrepljuje organizam. Međutim, pored toga, paradajz ima i lekovita svojstva. 

• Važan je izvor karotenoida (alfakarotena, betakarotena, luteina, zeaksantina, likopena). To su moćni antioksidanti koji čuvaju kardiovaskularni sistem i imaju snažno antikancerogeno dejstsvo. Najpoznatiji beta-karoten pomaže u prevenciji akni, određenih oblika raka (kože, želuca, gušterače) i gubitka vida. Likopen daje paradajzu intenzivnu crvenu boju, neutrališe dejstvo slobodnih radikala i štiti od prevremenog starenja kože. Sok od paradajza je posebno koncentrovan izvor likopena. Takođe, posebno se istražuje delovanje likopena u borbi protiv dijabetesa (istraživanje sprovodi Australijski centar za prevenciju i kontrolu dijabetesa). A namirnice bogate likopenom predstavljaju dobru zaštitu od raka prostate.
• Paradajz smanjuje rizik i od osteoporoze, astme, te poboljšava cirkulaciju krvi i ublažava zapaljenje. Preporučuje se obolelima od reume i upale zglobova.
• Vitamin C u paradajzu štiti od oboljenja srca, respiratornih infekcija i raka kože.
• Ishrana bogata paradajzom je posebno učinkovita u borbi protiv Alchajmerove bolesti.
• Predpostavlja se da svakodnevna konzumacija sveže ceđenog soka od paradajza, bez ikakvih dodataka, može sprečiti trombozu.

slika sa interneta

Kako ga koristiti?

• Likopen se najbolje apsorbuje iz koncentrovanih formi paradajza, kao što su pasta od paradajza, sok od paradajza, kečap, paradajz sos i paradajz čorba. Toplota i ulje pojačavaju apsorpciju likopena i beta-karotena, mada se u tom slučaju gubi deo vitamina C.
• Paradajz koji se gaji leti, kad mu je sezona, boljeg je ukusa od onog koji se gaji zimi u staklenicima i plastenicima. Najbogatiji je kad se jede u svežem stanju, ali može i da se zamrzne, iscedi u sok, da se napravi kečap, sos i slično. Poseban delikates je paradajz sušen na suncu koji se konzerviše u maslinovom ulju. (Staviću recept na blog :))
• Vodite računa o količini natrijuma u industrijskim sokovima i supama od paradajza. Kupujte proizvode sa minimalnim sadržajem soli ili ih sami pravite.
• Izbegavajte čuvanje paradajza u frižideru, čak i u letnjim mesecima, jer tada gubi svežinu i ukus. Možete ga čuvati u ostavi na sobnoj temperaturi.
• Ukoliko sami gajite paradajz ne zaboravite da su listovi i stabiljke ove biljke otrovni. Koristite zaštitne rukavice kako biste izbegli kontakt.
• Nekoliko godina unazad paradajz se nalazi na listi najzagađenijeg voća i povrća. Pre konzumiranja ga obavezno temeljito operite i obrišite. Prednost dajte domaćim i organskim proizvodima.
• U svaki sendvič obavezno stavite kolutove svežeg paradajza.
• Tokom letnje sezone svakodnevno jedite salatu od svežeg paradajza i ostalog povrća (krastavci, paprika i slično).
• Napravite klasičnu italijansku caprese salatu: kolutove paradajza servirajte sa mozzarellom i svežim bosiljkom. Začinite maslinovim uljem i posolite.