TAJNA ZDRAVIH NARODA
"Moć jednog naroda zavisi od prirode njegove ishrane." Herbert Spenser, britanski filozof.
Davne 1534 godine francuski moreplovac i istraživač Žak Kartije napustio je obalu Europe i krenuo brodom sa svojom posadom da istraži Kanadu ploveći uzvodno rekom Sen Loren. Tada se nije znalo koji je uzrok skrobuta, bolesti koja je uništavala ekspedicije preko okeana. Na brodu su se mornari hranili suvim mesom, suhomesnatim proizvodima, pšenicom i ribom. Zbog nedostatka svežih namirnica, voća i povrća pre svega, oboljevali su i umirale od te bolesti usled nedostatka vitamina C. Kartije je odlučio da ostavi bolesne mornare na malom indijanskom ostrvu, a sa preostalom zdravijom posadom je krenuo prema ušću reke Sen Loren. Već 26 mornara je bilo umrlo od skorbuta pre nego što su stigli na ostrvo. Kapetan Kartije je rekao svojim mornarima da će se vratiti po njih u povratku, ali ostavljeni mornari su bili uvereni da ih čeka sigurna smrt, kao i ostale pre njih. Nekoliko meseci kasnije, prilikom povratka sa ekspedicije, Kartije se vratio na ostrvo na kojem je ostavio svoje bolesne mornare da na miru umru. Bio je veoma iznenađen kad ih je video žive. Njegovi mornari su bili izlečeni i zdravi. Indijanci su ih prihvatili i hranili svežim voćem, povrćem i drugim biljkama. To je idealan režim ishrane protiv skorbuta.
Postoje mnogi primeri primitivnih naroda koji su, zahvaljujući jednostavnoj biljnoj ishrani, bili zdraviji, vitalni i dugovečni.
Stanovnici ostrva Okinava hrane se biljnom hranom (žitarice, voće, povrće). Njihova dugovečnost i plodnost, kao i odsustvo degenerativnih bolesti, naročito raka, privukli su pažnju naučnika.
Dugovečnost i izuzetno zdravlje stanovnika doline Hunza privukli su pažnju raznih istraživača. (Dolina Hunza se nalazi na severu Pakistana blizu kineske granice) Dugo se mislilo da je ta neobična dugovečnost posledica genetskih faktora. Međutim, zanimljiva istraživanja su pokazala da faktori okruženja imaju još važniju ulogu od nasleđa: ishrana prvenstveno zasnovana na namirnicama biljnog porekla, suva klima, sunce i jednostavan, prirodan način života sa mnogo fizičkog vežbanja. Na terasastom zemljištu planinskih padina, stanovnici doline Hunza gaje voće (pretežno kajsije) i žitarice koje čine osnovu njihove ishrane. Leti jedu sveže kajsije, a za duge i hladne zime ih suše na suncu. Onda ih kvase, prave pire, i mešaju ih sa snegom u neku vrstu sladoleda. Njihov džem od kajsija je prirodno sladak te nema potrebe za dodatnim šećerom. Lekari Tumi i Vajt (američki kardiolozi) posetili su ovu oblast 1964 godine i izvršili različita istraživanja koja su bila objavljena u časopisu American Heart Journal. Oni su izneli da narod Hunza ima jednostavan režim ishrane, zasnovan na svežem i suvom voću, orasima, mahunastom povrću i žitaricama (ječam, pšenica, proso). Oni troše jednom do dva puta godišnje malo jagnjetine, za vreme praznika. Pošto su ispitali 25 ljudi starosti od 90 do 110 godina, ova dva lekara došla su do zaključka da narod Hunza ne zna za rak, kardiovaskularne bolesti, dijabetes i prerano starenje. Oni su, još uvek, najdugovečniji narod na Zemlji.
Šerpasi iz Nepala, stanovnici himalajskih visina, poznati su po svojoj neobičnoj fizičkoj otpornosti. Vegetarijanskom ishranom (krompir i pirinač su osnova njihove ishrane) stiču snagu i fizičku otpornost zbog kojih su bili nezamenljivi pomagači u svim ekspedicijama na Himalaje.
Indijanci otomini žive na visoravni centralnog Meksika. Hrane se uglavnom namirnicama biljnog porekla: pogačama od kukuruza, pasuljem i raznim povrćem. Istraživanja su pokazala da su izuzetno zdravi i da gojaznost, povišeni krvni pritisak i rak su veoma retki ili ne postoje.
Stanovnici ostrva Okinava hrane se biljnom hranom (žitarice, voće, povrće). Njihova dugovečnost i plodnost, kao i odsustvo degenerativnih bolesti, naročito raka, privukli su pažnju naučnika.
Dugovečnost i izuzetno zdravlje stanovnika doline Hunza privukli su pažnju raznih istraživača. (Dolina Hunza se nalazi na severu Pakistana blizu kineske granice) Dugo se mislilo da je ta neobična dugovečnost posledica genetskih faktora. Međutim, zanimljiva istraživanja su pokazala da faktori okruženja imaju još važniju ulogu od nasleđa: ishrana prvenstveno zasnovana na namirnicama biljnog porekla, suva klima, sunce i jednostavan, prirodan način života sa mnogo fizičkog vežbanja. Na terasastom zemljištu planinskih padina, stanovnici doline Hunza gaje voće (pretežno kajsije) i žitarice koje čine osnovu njihove ishrane. Leti jedu sveže kajsije, a za duge i hladne zime ih suše na suncu. Onda ih kvase, prave pire, i mešaju ih sa snegom u neku vrstu sladoleda. Njihov džem od kajsija je prirodno sladak te nema potrebe za dodatnim šećerom. Lekari Tumi i Vajt (američki kardiolozi) posetili su ovu oblast 1964 godine i izvršili različita istraživanja koja su bila objavljena u časopisu American Heart Journal. Oni su izneli da narod Hunza ima jednostavan režim ishrane, zasnovan na svežem i suvom voću, orasima, mahunastom povrću i žitaricama (ječam, pšenica, proso). Oni troše jednom do dva puta godišnje malo jagnjetine, za vreme praznika. Pošto su ispitali 25 ljudi starosti od 90 do 110 godina, ova dva lekara došla su do zaključka da narod Hunza ne zna za rak, kardiovaskularne bolesti, dijabetes i prerano starenje. Oni su, još uvek, najdugovečniji narod na Zemlji.
Šerpasi iz Nepala, stanovnici himalajskih visina, poznati su po svojoj neobičnoj fizičkoj otpornosti. Vegetarijanskom ishranom (krompir i pirinač su osnova njihove ishrane) stiču snagu i fizičku otpornost zbog kojih su bili nezamenljivi pomagači u svim ekspedicijama na Himalaje.
Indijanci otomini žive na visoravni centralnog Meksika. Hrane se uglavnom namirnicama biljnog porekla: pogačama od kukuruza, pasuljem i raznim povrćem. Istraživanja su pokazala da su izuzetno zdravi i da gojaznost, povišeni krvni pritisak i rak su veoma retki ili ne postoje.
slika sa interneta: Hunze iz centralne Azije
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.