PUNJENE TIKVICE

Sastojci za 2 osobe:

• 1 veća tikvica
• 250 g mlevenog mesa po želji (pileće, ćureće, svinjsko, goveđe..)
• čen belog luka
• 1 šargarepa
• 1 paradajz
• domaći kečap
• 70 g tvrdog sira - kačkavalj, trapist..
• začini po želji

Tikvicu možete koristiti i s korom ako je dobro operete i očistite. Presecite je na pola po dužini i sredini da biste dobili 4 komada. Sredinu tikvica izdubite i ostavite sa strane.

Na zagrejanom ulju ili masti dinstajte mleveno meso dok ne promeni boju i ne omekša. Zatim dodajte sredinu od tikvica, paradajz iseckan na kockice, izrendajte šargarepu i čen belog luka. Dinstajte pokriveno dok ne omekša a na kraju dodajte malo domaćeg kečapa ili soka od paradajza i začinite po želji. Tiganj skinite s vatre i dodajte 50 g narendanog sira.

Tikvice poređajte na papir za pečenje, napunite smesom od mesa, izrendajte preostalih 20 g sira i pecite na 200 C dok ne omekšaju (oko pola sata).

PRIJATNO!

TIKVICE

Tikvice se dugo uzgajaju za ljudsku upotrebu. Nezaobilazna su namirnica u mnogim svetskim kuhinjama.

Iako botanički posmatrano pripadaju voću, tikvice se u kulinarstvu tretiraju isključivo kao povrće. Najukusnije su tokom leta, kad im je sezona. Prilikom kupovine birajte sveže, zdrave plodove, čvrste na dodir, sjajne i neoštećene kore. U frižideru ih možete čuvati do sedam dana.

slika sa interneta: vrste tikvica

LEKOVITA SVOJSTVA TIKVICA:

• sprečavaju simptome ateroskleroze (ateroskleroza - sužavanje krvnih sudova, stvaranje plakova (ateroma) na arterijama),
• povoljno deluju na imunološki sistem, 
• imaju antikancerogena svojstva,
• protivupalna svojstva,
• značajne su za kardiovaskularni sistem, utiču na snižavanje holesterola u krvi,
• razgrađuju homocistein i tako sprečavaju srčani udar,
• doprinose boljem zdravlju očiju,
• prirodni diuretik - pomažu organizmu da se oslobodi viška tečnosti,
• pomažu smanjenju simptoma uvećane prostate,
• preporučuju se u ishrani dijabetičara.

Tikvice možete jesti svakodnevno dok ih ima na pijacama i u prodavnicama. Zdrave su, pune korisnih materija, a imaju vrlo malo masti i ugljenih hidrata. Ali budite oprezni s pohovanim tikvicama jer je njihov glikemijski index znatno veći.

slika sa interneta

OBROK SA TIKVICAMA:

• Tikvice naseckajte na kolutove i izgrilujte. Začinite ih i napravite salatu ili ih samo prelijte maslinovim ulje i poslužite uz meso.
• Kockice tikvica dodajte čorbama od povrća. Kolutove tikvica dodajte u fil za lazanje ili preliv za testeninu, stavite ih na pizzu ili dodajte u omlet.
• Napravite musaku od tikvica, Ređajte red kolutova od tikvica uvaljanih u griz, red dinstanog mesa, pa ponovo red tikvica i zalijte jajem, pavlakom i mlekom, i zapecite u rerni.
• Napravite krokete od tikvica: umutite jaja, mleko i brašno kao smesu za palačinke ali gušću, tikvice narendajte, posolite i ocedite suvišnu vodu, pomešajte ih sa testom, masu kašikom stavljajte na tiganj s vrelim uljem i pržite ih na tihoj vatri. Obavezno ih vadite na papirne ubruse da upiju suvišnu masnoću.
• Tikvice presecite napola po dužini, sredinu izdubite i napunite tikvice nadevom po želji (sa mesom ili bez njega) i zapecite ih u rerni.
• Napravite špagete od tikvica.

slika sa interneta: špagete od tikvica

PRIJATNO! :)

PARADAJZ

Paradajz je nezaobilazan deo naše svakodnevne trpeze. Stavljamo ga u razne salate, čorbe, u kuvana jela ili prelive. Nekome se čak sviđa i njegov ukus u dezertu. Malo ko zna da paradajz botanički spada u voće, ali se zbog svog posebnog ukusa u kulinarstvu tretira kao povrće.

slika sa interneta

Ovaj dragoceni plod već svojim izgledom i mirisom puno obećava. Najzastupljeniji paradajz je okrugao i intenzivne crvene boje, ali postoje i sorte koje su žute, narandžaste, zelene, ili gotovo crne. Što se tiče oblika, jabučar ima krupne mesnate crvene plodove, čeri je sitan crveni ili žuti paradajz, volovsko srce je izuzetno krupno, sočno i mesnato, srcolikog oblika, dok šljivar (oblik podseća na šljivu) ima manji, izduženi plod s malo soka.

Kao što znate, paradajz osvežava, ima lep ukus, u vrelim letnjim danima ublažava žeđ i okrepljuje organizam. Međutim, pored toga, paradajz ima i lekovita svojstva. 

• Važan je izvor karotenoida (alfakarotena, betakarotena, luteina, zeaksantina, likopena). To su moćni antioksidanti koji čuvaju kardiovaskularni sistem i imaju snažno antikancerogeno dejstsvo. Najpoznatiji beta-karoten pomaže u prevenciji akni, određenih oblika raka (kože, želuca, gušterače) i gubitka vida. Likopen daje paradajzu intenzivnu crvenu boju, neutrališe dejstvo slobodnih radikala i štiti od prevremenog starenja kože. Sok od paradajza je posebno koncentrovan izvor likopena. Takođe, posebno se istražuje delovanje likopena u borbi protiv dijabetesa (istraživanje sprovodi Australijski centar za prevenciju i kontrolu dijabetesa). A namirnice bogate likopenom predstavljaju dobru zaštitu od raka prostate.
• Paradajz smanjuje rizik i od osteoporoze, astme, te poboljšava cirkulaciju krvi i ublažava zapaljenje. Preporučuje se obolelima od reume i upale zglobova.
• Vitamin C u paradajzu štiti od oboljenja srca, respiratornih infekcija i raka kože.
• Ishrana bogata paradajzom je posebno učinkovita u borbi protiv Alchajmerove bolesti.
• Predpostavlja se da svakodnevna konzumacija sveže ceđenog soka od paradajza, bez ikakvih dodataka, može sprečiti trombozu.

slika sa interneta

Kako ga koristiti?

• Likopen se najbolje apsorbuje iz koncentrovanih formi paradajza, kao što su pasta od paradajza, sok od paradajza, kečap, paradajz sos i paradajz čorba. Toplota i ulje pojačavaju apsorpciju likopena i beta-karotena, mada se u tom slučaju gubi deo vitamina C.
• Paradajz koji se gaji leti, kad mu je sezona, boljeg je ukusa od onog koji se gaji zimi u staklenicima i plastenicima. Najbogatiji je kad se jede u svežem stanju, ali može i da se zamrzne, iscedi u sok, da se napravi kečap, sos i slično. Poseban delikates je paradajz sušen na suncu koji se konzerviše u maslinovom ulju. (Staviću recept na blog :))
• Vodite računa o količini natrijuma u industrijskim sokovima i supama od paradajza. Kupujte proizvode sa minimalnim sadržajem soli ili ih sami pravite.
• Izbegavajte čuvanje paradajza u frižideru, čak i u letnjim mesecima, jer tada gubi svežinu i ukus. Možete ga čuvati u ostavi na sobnoj temperaturi.
• Ukoliko sami gajite paradajz ne zaboravite da su listovi i stabiljke ove biljke otrovni. Koristite zaštitne rukavice kako biste izbegli kontakt.
• Nekoliko godina unazad paradajz se nalazi na listi najzagađenijeg voća i povrća. Pre konzumiranja ga obavezno temeljito operite i obrišite. Prednost dajte domaćim i organskim proizvodima.
• U svaki sendvič obavezno stavite kolutove svežeg paradajza.
• Tokom letnje sezone svakodnevno jedite salatu od svežeg paradajza i ostalog povrća (krastavci, paprika i slično).
• Napravite klasičnu italijansku caprese salatu: kolutove paradajza servirajte sa mozzarellom i svežim bosiljkom. Začinite maslinovim uljem i posolite.

MALINE

Male a moćne maline spadaju u jagodasto voće zajedno s kupinama, jagodama, borovnicama, brusnicama, ribizlama, ogrozdom i aronijom.

Svaka malina je zapravo je skup sitnih sočnih plodova, od kojih svaki sadrži seme. Njihova lekovita svojstva su sledeća:

• glikemijski index im je gotovo beznačajan (sadrže malo ugljenih hidrata), biljni pigmenti antocijani pospešuju snižavanje šećera u krvi jer podstiču proizvodnju insulina.
• jako antioksidantno i antikancerogeno dejstvo.
• sadrže elaginsku kiselinu, koja je posebno efikasna u neutralisanju kancerogenih agenasa, i kempferol, koji inaktiviše karcinogene i može smanjiti nivo LDL ("lošeg") holesterola.
• čaj od listova koristi se u lečenju "ženskih bolesti", pogotovo za čišćenje jajovoda i protiv neplodnosti.
• izvor vitamina C, koji štiti imuniti sistem.
• sadrže flavonoid kercetin koji štiti od oboljenja srca i krvnih sudova.
• povoljno deluju na kožu (nekad su žene praktikovale masažu malinama da bi imali lepu i zdravu kožu).
• maline čuvajte u frižideru, najbolje dan - dva, i operite ih neposredno pre konzumiranja.
• da biste imali korist od malina tokom cele godine, kupujte ih u sezonu i zamrznite. Malo su osetljive na zamrzavanje pa mogu izmeniti sastav.
• Koristite ih za pripremanje sladoleda, raznih kolača, džema, sirupa, soka, pa čak i likera. :)

slika sa interneta

TAJNA ZDRAVIH NARODA

"Moć jednog naroda zavisi od prirode njegove ishrane." Herbert Spenser, britanski filozof.

Davne 1534 godine francuski moreplovac i istraživač Žak Kartije napustio je obalu Europe i krenuo brodom sa svojom posadom da istraži Kanadu ploveći uzvodno rekom Sen Loren. Tada se nije znalo koji je uzrok skrobuta, bolesti koja je uništavala ekspedicije preko okeana. Na brodu su se mornari hranili suvim mesom, suhomesnatim proizvodima, pšenicom i ribom. Zbog nedostatka svežih namirnica, voća i povrća pre svega, oboljevali su i umirale od te bolesti usled nedostatka vitamina C. Kartije je odlučio da ostavi bolesne mornare na malom indijanskom ostrvu, a sa preostalom zdravijom posadom je krenuo prema ušću reke Sen Loren. Već 26 mornara je bilo umrlo od skorbuta pre nego što su stigli na ostrvo. Kapetan Kartije je rekao svojim mornarima da će se vratiti po njih u povratku, ali ostavljeni mornari su bili uvereni da ih čeka sigurna smrt, kao i ostale pre njih. Nekoliko meseci kasnije, prilikom povratka sa ekspedicije, Kartije se vratio na ostrvo na kojem je ostavio svoje bolesne mornare da na miru umru. Bio je veoma iznenađen kad ih je video žive. Njegovi mornari su bili izlečeni i zdravi. Indijanci su ih prihvatili i hranili svežim voćem, povrćem i drugim biljkama. To je idealan režim ishrane protiv skorbuta.

Postoje mnogi primeri primitivnih naroda koji su, zahvaljujući jednostavnoj biljnoj ishrani, bili zdraviji, vitalni i dugovečni.

Stanovnici ostrva Okinava hrane se biljnom hranom (žitarice, voće, povrće). Njihova dugovečnost i plodnost, kao i odsustvo degenerativnih bolesti, naročito raka, privukli su pažnju naučnika.

Dugovečnost i izuzetno zdravlje stanovnika doline Hunza privukli su pažnju raznih istraživača. (Dolina Hunza se nalazi na severu Pakistana blizu kineske granice) Dugo se mislilo da je ta neobična dugovečnost posledica genetskih faktora. Međutim, zanimljiva istraživanja su pokazala da faktori okruženja imaju još važniju ulogu od nasleđa: ishrana prvenstveno zasnovana na namirnicama biljnog porekla, suva klima, sunce i jednostavan, prirodan način života sa mnogo fizičkog vežbanja. Na terasastom zemljištu planinskih padina, stanovnici doline Hunza gaje voće (pretežno kajsije) i žitarice koje čine osnovu njihove ishrane. Leti jedu sveže kajsije, a za duge i hladne zime ih suše na suncu. Onda ih kvase, prave pire, i mešaju ih sa snegom u neku vrstu sladoleda. Njihov džem od kajsija je prirodno sladak te nema potrebe za dodatnim šećerom. Lekari Tumi i Vajt (američki kardiolozi) posetili su ovu oblast 1964 godine i izvršili različita istraživanja koja su bila objavljena u časopisu American Heart Journal. Oni su izneli da narod Hunza ima jednostavan režim ishrane, zasnovan na svežem i suvom voću, orasima, mahunastom povrću i žitaricama (ječam, pšenica, proso). Oni troše jednom do dva puta godišnje malo jagnjetine, za vreme praznika. Pošto su ispitali 25 ljudi starosti od 90 do 110 godina, ova dva lekara došla su do zaključka da narod Hunza ne zna za rak, kardiovaskularne bolesti, dijabetes i prerano starenje. Oni su, još uvek, najdugovečniji narod na Zemlji.

Šerpasi iz Nepala, stanovnici himalajskih visina, poznati su po svojoj neobičnoj fizičkoj otpornosti. Vegetarijanskom ishranom (krompir i pirinač su osnova njihove ishrane) stiču snagu i fizičku otpornost zbog kojih su bili nezamenljivi pomagači u svim ekspedicijama na Himalaje.

Indijanci otomini žive na visoravni centralnog Meksika. Hrane se uglavnom namirnicama biljnog porekla: pogačama od kukuruza, pasuljem i raznim povrćem. Istraživanja su pokazala da su izuzetno zdravi i da gojaznost, povišeni krvni pritisak i rak su veoma retki ili ne postoje.

slika sa interneta: Hunze iz centralne Azije

VLAŠAC

Retko se nalazi na trpezi, a trebalo bi - vlašac je izuzetno korisna namirnica. Poznat je i kao mlađi brat luka. Vlašac ima aromatičniji i manje ljut ukus od luka i praziluka, a za razliku od drugih lukovica, kod vlašca se koren ne jede, već samo listovi, i to sveži. U odnosu na druge vrste luka, vlašac je izuzetno bogat beta-karotenom. Tanki zeleni listovi sadrže mnogo vitamina A i C, nešto manje vitamina B-kompleksa, i minerale fosfor i gvožđe. Osim što ima antibakterijsko, antivirusno i antialergijsko dejstvo, bitna karakteristika ove zelene biljke je u tome što pomaže jetri da izbaci toksine iz tela. Kuvanje uništava njegovu specifičnu aromu, pa ga je najbolje dodavati pred kraj pripremanja jela, ili neposredno pre služenja. Može se dodavati i u razna topla i hladna jela, a posebno je zanimljiv ako se doda pireu od krompira. 

slika sa interneta

OSAM ODLUČUJUĆIH FAKTORA

Dr Džordž Pamplona - Rodžer je u svojoj knjizi "Uživajte zdrav život" objavio osam odlučujućih faktora koji utiču na zdravlje. Oni bi trebalo da budu temelj našeg načina života. Njihova primena poboljšaće kvalitet našeg života.

1. ISHRANA - je činilac od najvećeg uticaja na naše zdravlja. Na naše zdravlje ne utiče samo obrok, već i KADA je i NA KOJI NAČIN uzet.
2. VAZDUH - Disanje je osnovna životna funkcija. Možemo živeti više nedelja bez hrane, nekoliko dana bez vode ali bez vazduha najviše dva - tri minuta. Potrebno je pravilno disati, duboko ali čist vazduh. Važno je imati pravilno držanje tela, ispravljena leđa, da bi se olakšalo disanje. Nastojte da vaše prostorije budu dobro provetrane. Ako neko puši u zatvorenoj prostoriji, imajte na umu da svi koji udišu taj vazduh učestvuju u pušenju. Dobro je započeti dan sa nekoliko dubokih udisaja u provetranoj prostoriji ili napolju na svežem vazduhu. Kad god ste u mogućnosti, idite u prirodu i dišite punim plućima. Vaš organizam će biti zahvalan.
3. VODA - je univerzalni rastvarač. Naše telo sadrži oko 60% vode. Našim bubrezima je neophodna da bi pročišćivali krv i otrove izbacivali preko urina. Našem sistemu za varenje je potrebna voda da nam stolica ne bi bila tvrda i suva. Voda je potreba koži da bi bila glatka i sveža. Čak i kosti moraju da imaju određenu količinu vode da bi sačuvali svoju gipkost i trajnost. Potrudite se da svaki dan popijete najmanje 6 čaša vode između obroka (leti možete i više). Ujutro obavezno uzmite čašu mlake vode na prazan stomak, na taj način pročistićete želudac od sluzi koja se noću u njemu stvara.
4. SUNCE - Iako danas izlaganje sunčevim zracima  mora biti pažljivo, jer je ozonski omotač koji štiti zemlju od zračenja oštećen, sunce je i dalje izvor energije na našoj planeti. Ono je neophodno za život i zdravlje. Zahvaljujući njemu koža koristi vitamin D. Takođe, sunce podstiče sve životne procese, jača i okrepljuje organizam. Dokazano je da u zimskom periodu, kada nema mnogo sunčanih dana, učestalost depresija je veća.
5. FIZIČKA AKTIVNOST - Naše telo je mašina stvorena za pokret. Naš organizam ima više štete od neaktivosti nego od aktivnosti. Dokazano je da osobe koje najmanje 4 puta nedeljno vežbaju po 40 minuta značajno smanjuju rizik od dobijanja infarkta i drugih kardiovaskularnih bolesti. Vežbanje utiče na smanjenje gojaznosti, a time i na postupno smanjenje i uspostavljanje kontrole krvnog pritiska. Najbolja fizička vežba koja se može svima preporučiti je pešačenje. Jedna stara izreka kaže: "Svi imamo dva doktora, desnu i levu nogu".
6. ODMOR - Naš odmor mora biti okrepljujući. Dok spavamo, naše ćelije oslobađaju se metaboličkih naslaga koje se stvaraju u toku dana. Svim ćelijama našeg organizma je neophodan odmor svakog dana. Odmor treba da bude redovan i da traje najmanje 7 sati kod odraslih osoba. 
7. UZDRŽAVANJE OD TOKSIČNIH SUPSTANCI - Čovek je jedino živo biće koje dobrovoljno uništava svoje zdravlje toksičnim supstancama - alkohol, duvan, droge... Ako želimo da imamo živ i zdrav duh, moramo izbegavati sve supstance koje narušavaju fine mehanizme našeg mozga. Veštački stimulanti primoravaju naš organizam da funkcioniše pod neprirodnim okolnostima, što izaziva prevremeno starenje i bolest.
8. POZITIVNO STANJE DUHA - Naučite da stvari mirno prihvatate, bez straha. Nemojte gajiti negativna osećanja prema drugima, a ni prema sebi. Bezbroj puta je dokazano da je takav stav mentalne ravnoteže značajan faktor zdravlja. Usred napetosti i problema savremenog života, nije nimalo lako pronaći duševni mir. Mnogi traže pomoć u religiji. Poverenje i vera mogu nam razviti pozitivno stanje duha. Taj mir će biti blagoslov za naše mentalno i fizičko zdravlje.

slika sa interneta