LETNJE MUKE SA STOMAKOM
Kako se leti čuva i priprema hrana i kako se sprečavaju crevne infekcije?
Crevne zarazne bolesti se javljaju tokom cele godine ali su ipak najčešće leti jer im odgovaraju visoke temperature. Najčešći uzročnici crevnih infekcija su bakterije iz roda salmonela, ešerihija koli, šigela, kampilobakter, dok klasično trovanje hranom izazivaju bakterije koje izlučuju toksine, kao što su bacilus cereus, klostridijum botulinum, stafilokok... Ovi mikroorganizmi prenose se brzo i lako, prvenstveno zagađenom hranom i vodom, kao i prljavim rukama. Iz jedne bakterije za samo sedam sati može da se razvije više od dva miliona bakterija.
Crevna infekcija prepoznaje se po poznatim simptomima: mučnina, povraćanje, dijareja, povišena ili snižena temperatura... Kada je u pitanju malo češći i kraći proliv ne treba posegnuti odmah za lekovima, već obratiti pažnju na hidriranost, odnosno vlažnost u organizmu. To se može najbolje pratiti po stanju jezika, da li je prekriven tečnošću ili je sasvim suv. Takođe treba obratiti pažnju koliko je vlažna sluznica unutar obraza.
Proliva se ne treba plašiti, jer je on odbrambena reakcija organizma na infekciju, njime se izbacuje patogena bakterija iz creva, kao što se povraćanjem želudac oslobađa štetnih sadržaja. Zato ne treba odmah i po svaku cenu suzbijati proliv, već pratiti da ne traje predugo, da nema krvi ili crnog sadržaja, što je opasnije, jer ukazuje na krvarenje iz delova digestivnog trakta. Za snižavanje visoke temperature preporučuje se uzimanje antipiretika, ali lekove ne treba uzimati na svoju ruku, već isključivo u konsultaciji sa lekarom. Takođe, da bi se sprečilo širenje zaraze treba posebno voditi računa o higijeni, i pre svega izbegavati kontakt sa bolesnikom.
slika sa interneta
Najznačajniju ulogu u širenju crevnih infekcija imaju namirnice životinjskog porekla - meso, mleko, mlečni proizvodi, jaja, pa njihovom čuvanju i pripremi treba posvetiti posebnu pažnju. I voće i povrće može da bude izvor zaraze ukoliko se za njihovo zalivanje koristi voda zagađena fekalijama. Zbog toga se savetuje temeljno pranje voća i povrća pre konzumiranja pod mlazom hladne vode. Na sreću, visoka temperatura uništava gotovo sve uzročnike zaraznih bolesti, što ukazuje na to da namirnice treba dobro termički obraditi - tvrdo kuvana jaja su ipak najsigurnija.
PREVENCIJA
- Kupujte pasterizovano ili sterilizovano mleko ili mlečne proizvode.
- Birajte sveže i neoštećene namirnice.
- Ne kupujte ranije samleveno meso.
- Birajte meso bez pokorice, lepe boje i prijatnog mirisa.
- Pre pripremanje hrane pažljivo operite ruke toplom vodom i sapunom.
- Dobro kuvajte meso i prerađevine od mesa, posebno mlevenog.
- Temeljno perite voće i povrće, posebno ono koje nećete kuvati.
- Sav pribor za obradu mesa koristite isključivo za tu namenu - nož za sečenje povrća nemojte koristiti za obradu mesa.
- Održavajte čistim radne površine, pribor i posuđe.
- Koristite higijenski ispravnu vodu za piće ili pripremu hrane.
- Ne ostavljajte kuvanu hranu na sobnoj temperaturi duže od dva sata.
- Namirnice čuvajte u čistoj i odgovarajućoj ambalaži.
- Voće, povrće, meso, jaja, mleko i mlečne proizvode čuvajte u frižideru.
- Vodite računa o roku trajanja namirnica.
- Ne čuvajte namirnice predugo, čak ni u frižideru.
- Zamrznute namirnice otapajte leti u frižideru.
- Preventivno koristite probiotike, bilo da su u pitanju probiotici u kapsulama ili korisni probiotici u jogurtu ili kefiru. Poželjno je da se nešto od toga uzme u stanju infekcije.
slika sa interneta
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.