KAKO KOMBINOVATI HRANU I LEKOVE

Neki lekovi i neke namirnice jednostavno ne idu zajedno. Da li će nam lek koji pijemo stvarno pomoći, zavisi i od toga šta jedemo dok smo na terapiji, što posebno važi za antibiotike.

Hrana može da smanji dejstvo leka, spreči ili oteža varenje, ali i lek može da napravi haos. Može da ubije apetit ili da spreči telo da iskoristi hranljive materije, vitamine i minerale. Učinak interakcije hrane i lekova nije uvek isti. Varira i zavisi od doze uzetog leka, sastava obroka, pola, starosti, građe tela, kao i od opšteg zdravstvenog stanja pacijenta. Najvećem riziku izloženi su deca, stariji ljudi, pothranjeni, hronični bolesnici, pušači i alkoholičari.

slika sa interneta

Pojedine namirnice sprečavaju apsorpciju antibiotika, druge je usporavaju, a treće ometaju organizam da lekove razgradi. Zato dok uzimate antibiotike zaboravite na:

MLEČNE PROIZVODE jer kalcijum onemogućava apsorpciju nekih antibiotika (npr. tetraciklina). Da li je to opasno? Pa, kod terapije antibiotikom odnos aktivnih materija mora biti isti svakog dana terapije, a smanjena količina aktivnih supstanci rizik je da se bakterija ne ukloni u potpunosti. Međutim, jogurt treba piti jer sadrže probiotike koji čuvaju crevnu floru.

ŽITARICE, PASULJ i druge namirnice bogate vlaknima usporavaju apsorpciju leka u crevima, poništavajući njegovo delovanje. Nije nužno da iz ishrane izbacite ovu vrstu hrane, već je važno da lekove uzmete sat vremena pre obroka.

Poznato je da masna hrana usporava pražnjenje želuca, pa samim tim se smanjuje iskoristljivost, ne samo antibiotika, već i svih ostalih lekova.

Najpoznatije neželjene posledice se javljaju kod uzimanja alkohola sa sedativima, antihistaminicima, antidepresivima, analgeticima, antidijabeticima. Takva interakcija može dovesti do pospanosti, stanja zbunjenosti, oslabljenih refleksa, a često i do negativnih posledica za zdravlje.

Treba biti oprezan i sa grejpfrutom, posebno sa njegovim sokom, jer sadrži bioflavonide, naringin-naringenin i furokumarin. Trebalo bi da ga izbegavaju osobe koje dobijaju prepisanu terapiju statinima (protiv masnoća u krvi). Isto važi i za one koji koriste sedative, imunosupresore (kod autoimunih bolesti), antihistamine (lekove za alergiju), kortikosteroide (protivzapaljenske lekove) i lekove protiv povišenog krvnog pritiska. Ova namirnica pojačava delovanje tih lekova, pa istovremeno konzumiranje može dovesti do predoziranja.

Namirnice bogate kalijumom (banana, paradajz, krompir..) ne treba konzumirati u velikim količinama kad se koriste diuretici jer oni "štede kalijum", pa može doći do prevelikog nakupljanja tog minerala u organizmu. Takođe, ukoliko uzimate ACE-inhibitore (lekove za srce i krvni pritisak) veća količina kalijuma može izazvati srčanu aritmiju. Pa treba obratiti pažnju i na količinu unesene soli.

Antikoagulante (lekove protiv zgrušavanja krvi) ne treba uzimati kada i tamnozeleno povrće, jer je bogato vitaminom K i utiče na proces zgrušavanja krvi.

Antidijabetici (lekovi za šećer) ne uzimajte uz hranu bogatu ugljenim hidratima, jer šećer im smanjuje dejstvo.

MAO inhibitore (grupa psihijatrijskih lekova) ne treba uzimati s namirnicama koje su bogate tiraminom (sir, jogurt, banana, kvasac, pivo, vino, kobasice, salame..) da ne bi došlo do skoka pritiska.

Lekove koje sadrže teofilin ne uzimajte uz čaj, čokoladu, kafu i napitke koje sadrže kofein (coca cola, redbull).

Hrana bogata glikoalkaloidima (paradajz, krompir, plavi patlidžan) produžava dejstvo anestetika, posledice mogu biti fatalne.

Kod uzimanja laksativa treba uzeti u obzir nemogućnost apsorpcije vitamina rastvorljivih u mastima (A, D, E i K).

Pojedini lekovi se uzimaju na prazan stomak ili sat vremena pre obroka (antihistaminici, pojedini analgetici - protiv bolova, antipiretici - za visoku temperaturu, antibiotici..), dok kod drugih se preporučuje primena neposredno nakon obroka da bi se izbegli gastrične iritacije (kortikosteroidi, pojedini analgetici, ACE-inhibitori..).