KAKO KOMBINOVATI HRANU I LEKOVE

Neki lekovi i neke namirnice jednostavno ne idu zajedno. Da li će nam lek koji pijemo stvarno pomoći, zavisi i od toga šta jedemo dok smo na terapiji, što posebno važi za antibiotike.

Hrana može da smanji dejstvo leka, spreči ili oteža varenje, ali i lek može da napravi haos. Može da ubije apetit ili da spreči telo da iskoristi hranljive materije, vitamine i minerale. Učinak interakcije hrane i lekova nije uvek isti. Varira i zavisi od doze uzetog leka, sastava obroka, pola, starosti, građe tela, kao i od opšteg zdravstvenog stanja pacijenta. Najvećem riziku izloženi su deca, stariji ljudi, pothranjeni, hronični bolesnici, pušači i alkoholičari.

slika sa interneta

Pojedine namirnice sprečavaju apsorpciju antibiotika, druge je usporavaju, a treće ometaju organizam da lekove razgradi. Zato dok uzimate antibiotike zaboravite na:

MLEČNE PROIZVODE jer kalcijum onemogućava apsorpciju nekih antibiotika (npr. tetraciklina). Da li je to opasno? Pa, kod terapije antibiotikom odnos aktivnih materija mora biti isti svakog dana terapije, a smanjena količina aktivnih supstanci rizik je da se bakterija ne ukloni u potpunosti. Međutim, jogurt treba piti jer sadrže probiotike koji čuvaju crevnu floru.

ŽITARICE, PASULJ i druge namirnice bogate vlaknima usporavaju apsorpciju leka u crevima, poništavajući njegovo delovanje. Nije nužno da iz ishrane izbacite ovu vrstu hrane, već je važno da lekove uzmete sat vremena pre obroka.

Poznato je da masna hrana usporava pražnjenje želuca, pa samim tim se smanjuje iskoristljivost, ne samo antibiotika, već i svih ostalih lekova.

Najpoznatije neželjene posledice se javljaju kod uzimanja alkohola sa sedativima, antihistaminicima, antidepresivima, analgeticima, antidijabeticima. Takva interakcija može dovesti do pospanosti, stanja zbunjenosti, oslabljenih refleksa, a često i do negativnih posledica za zdravlje.

Treba biti oprezan i sa grejpfrutom, posebno sa njegovim sokom, jer sadrži bioflavonide, naringin-naringenin i furokumarin. Trebalo bi da ga izbegavaju osobe koje dobijaju prepisanu terapiju statinima (protiv masnoća u krvi). Isto važi i za one koji koriste sedative, imunosupresore (kod autoimunih bolesti), antihistamine (lekove za alergiju), kortikosteroide (protivzapaljenske lekove) i lekove protiv povišenog krvnog pritiska. Ova namirnica pojačava delovanje tih lekova, pa istovremeno konzumiranje može dovesti do predoziranja.

Namirnice bogate kalijumom (banana, paradajz, krompir..) ne treba konzumirati u velikim količinama kad se koriste diuretici jer oni "štede kalijum", pa može doći do prevelikog nakupljanja tog minerala u organizmu. Takođe, ukoliko uzimate ACE-inhibitore (lekove za srce i krvni pritisak) veća količina kalijuma može izazvati srčanu aritmiju. Pa treba obratiti pažnju i na količinu unesene soli.

Antikoagulante (lekove protiv zgrušavanja krvi) ne treba uzimati kada i tamnozeleno povrće, jer je bogato vitaminom K i utiče na proces zgrušavanja krvi.

Antidijabetici (lekovi za šećer) ne uzimajte uz hranu bogatu ugljenim hidratima, jer šećer im smanjuje dejstvo.

MAO inhibitore (grupa psihijatrijskih lekova) ne treba uzimati s namirnicama koje su bogate tiraminom (sir, jogurt, banana, kvasac, pivo, vino, kobasice, salame..) da ne bi došlo do skoka pritiska.

Lekove koje sadrže teofilin ne uzimajte uz čaj, čokoladu, kafu i napitke koje sadrže kofein (coca cola, redbull).

Hrana bogata glikoalkaloidima (paradajz, krompir, plavi patlidžan) produžava dejstvo anestetika, posledice mogu biti fatalne.

Kod uzimanja laksativa treba uzeti u obzir nemogućnost apsorpcije vitamina rastvorljivih u mastima (A, D, E i K).

Pojedini lekovi se uzimaju na prazan stomak ili sat vremena pre obroka (antihistaminici, pojedini analgetici - protiv bolova, antipiretici - za visoku temperaturu, antibiotici..), dok kod drugih se preporučuje primena neposredno nakon obroka da bi se izbegli gastrične iritacije (kortikosteroidi, pojedini analgetici, ACE-inhibitori..).

KRASTAVAC

Sezona krastavca je uveliko počela. Ukoliko želite da smršate, ovo povrće je idealno za vas jer sadrži malo kalorija - 100 g sveže oguljenog krastavca sadrži 14 kcal. Odličan su izbor i za svež izgled kože i blistav ten. Zbog velike količine vitamina i minerala često se nazivaju i supernamirnicama.

slika sa interneta

Krastavac spada u najstarije povrtarske kulture. Pripada istoj porodici kao i bundeva, dinja i lubenica.

Krastavac sadrži veliku količinu vode pa je dobar diuretik koji otklanja toksine iz organizma, i utiče na poboljšanje rada bubrega i žuči. Koristan je i za pravilan rad debelog creva. Kalijum iz krastavca je vrlo važan za regulaciju krvnog pritiska, a kafeinska kiselina daje mu antikancerogeno i protivupalno dejstvo. Vitamin C, kojeg ima u kori krastavca, utiče na jačanje imunološkog sistema. Osim vitamina C, u kori se nalaze brojne pozitivne supstance, pa ako ste ga lično uzgajali i znate da nije prskan, pojedite ga sa korom. Ukoliko niste sigurni kako je proizveden, bolje ga oljuštite pre konzumacije. Krastavac se od davnina koristi u narodnoj medicini za ublažavanje opekotina od sunca, uklanja podočnjake i kesice ispod očiju. Sok od krastavca sadrži silicijumsku kiselinu, važnu za održavanje zdravlja mišića, ligamenta, hrskavica, kostiju i kože. U soku se nalaze i materije koje pomažu u borbi protiv slobodnih radikala, pa samim tim blokiraju rast i razvoj kanceroznih ćelija, i materije potrebne ćelijama pankreasa da proizvedu insulin. Istraživanja su pokazala da steroli iz krastavca utiču na snižavanje nivoa holesterola.

Krastavce možete jesti svakodnevno. Puni su vode, niskokalorični, odlična su hrana za osobe koje se bore protiv viška kilograma. Međutim, krastavac može za nekog da bude blagotvoran, ali nekim osobama i toliko težak da ne mogu da ga svare, posebno njegove semenke. Kod tih osoba on izaziva nadutost i trebalo bi da ga izbegavaju.

slika sa interneta

KAKO JESTI VIŠE KRASTAVCA:

• Uživajte svakodnevno u mešanoj sezonskoj salati. Naseckajte krastavac, paradajz, papriku i crni luk, posolite i prelijte kvalitetnim uljem. Po želji dodajte fetu, mladi sir ili kozji sir i imate ukusnu salatu ili čak kompletan obrok.
• Ukrasite sendviče kolutovima svežeg krastavca.
• Napravite čuvenu caciki salatu: narendajte krastavac, posolite i dobro ocedite tečnost. Dodajte usitnjen beli luk, mirođiju, maslinovo ulje a zatim umešajte mileram ili grčki jogurt. Salatu poslužite uz grilovano meso.
• Izgrilujte krastavce na roštilju, posolite, dodajte maslinovo ulje i beli luk.
• Napravite čamčiće od krastavca. Presecite krastavac po dužini, izdubite ga i napunite ga nadevom po želji. Ukrasite ga seckanom mirođijom.
• Najbolje je jesti krastavac sa mirođijom, belim lukom, ili mlečnim proizvodima kako bi se olakšalo varenje.
• Napravite čips od krastavca.
• Napravite vodu za detoksikaciju. Dodajte kolutiće krastavca i limuna u vodi, i po želji začinite je svežom mentom.
• Kiseli krastavci ne bi trebalo da jedemo tokom leta, kada su nam dostupni sveži.

slika sa interneta

DINJE I LUBENICE

Ovo povrće je puno hranljivih materija (i puno vode), ima u proseku 50 kcal i 0,5 g masti na 160 g i odličan je izbor za osobe koje hoće da smanje težinu. Obezbeđuje puno vlakana i taman dovoljno slatkoće da se zadovolji apetit.

Lubenice i dinje spadaju u povrće koje leti najviše jedemo. Pripadaju istoj porodici biljaka, u koju spadaju i krastavci, tikvice, bundeve, a to je povrće sa plodovima. Dinje su manje od lubenica, okrugle, s tvrdom glatkom, mrežastom ili izbrazdanom korom. Unutrašnji jestivi deo je narandžast ili zelenkast, u zavisnosti od sorte, a u samom srcu dinje nalazi se šupljina sa semenkama koje je lako odstraniti. Okrugle ili duguljaste lubenice tamnozelene ili svetlozelene kore, sa šarama ili bez njih, krupnije su od dinja. Sočni crveni jestivi deo, koji je 92% voda, sladak je i ukusan i sadrži više ili manje crnih semenki, ili je potpuno bez njih.

slika sa interneta

LEKOVITA SVOJSTVA:

• Od hranljivih materija, najviše sadrže: vitamin C, A, vitamine B kompleksa, kalijum, magnezijum, bakar, fosfor.
• Voda i kalijum utiču na bolji rad bubrega i pomažu izbacivanju štetnih materija iz organizma.
• Kalijum takođe štiti od povišenog krvnog pritiska i doprinosi smanjenu učestalosti oboljenja srca i šloga.
• Odličan su izvor antioksidanata.
• Vitamin C ojačava imunološki sistem i pomaže kod respiratornih infekcija.
• Dinja je zbog svoje narandžaste boje bogat izvor beta karotena, koji može zaštiti od akni, određenih vrsta raka i gubitka vida.
• Ananas dinja je najbolji izvor zeaksantina, karotenoida, koji je sastavni deo retine u oku, i pomaže u odbrani vida od štetnog ultraljubičastog zračenja.
• Likopen, pigment koji daje lubenici crvenu boju, veoma povoljno utiče na snižavanje rizika od oboljenja srca. Takođe, namirnice bogate likopenom, mogu da smanje rizik od pojave određenih vrsta raka, uključujući rak prostate, dojke, grlića materice, pluća i debelog creva.
• Rastvorljivo vlakno pektin u dinjama i lubenicama pomaže u snižavanju holesterola i velika količina vlakana blagotvorno deluje na regulaciju probave.
• Proučavanjem je utvrđeno prisustvo aminokiseline citrolina u lubenicama. Ono stimuliše širenje krvnih sudova, baš kao i neki lekovi poput vijagre, pa se lubenica može kategorisati i kao afrodizijak.

SAVETI ZLATA VREDNI:

• Pošto rastu na zemlji, dinje i lubenice dolaze u dodir sa raznim bakterijama iz zemljišta, vode i sa životinjama. Da ne biste nožem preneli te bakterije na puplu dok sečete plod, temeljno operite pre sečenja.
• Sečenu lubenicu i dinju možete sačuvati u frižideru nekoliko dana. Obavezno umotajte prianjajućom folijom da se ne osuši.
• Lubenice i dinje se uglavnom konzumiraju u sirovom stanju i treba ih koristiti pre obeda, na prazan želudac. U suprotnom, mogu da izazovu gastrointestinalne probleme.
• Da biste bolje sačuvali hranljive sastojke ovog povrća, kupujte cele dinje i lubenice, a ne isečene na kriške ili kockice.
• Napravite osvežavajući koktel od kockica leda i lubenice izmešanih u blenderu. Dodajte malo meda ili limunovog soka.
• Lubenice i dinje su savršene za doručak i užinu tokom vrućih letnjih dana.
• Dinju obavezno dodajte u voćnu salatu.
• Zamrznite komade odabrane dinje, a zatim ih izgnječite da biste napravili sorbet.

slika sa interneta

LETNJE MUKE SA STOMAKOM

Kako se leti čuva i priprema hrana i kako se sprečavaju crevne infekcije?

Crevne zarazne bolesti se javljaju tokom cele godine ali su ipak najčešće leti jer im odgovaraju visoke temperature. Najčešći uzročnici crevnih infekcija  su bakterije iz roda salmonela, ešerihija koli, šigela, kampilobakter, dok klasično trovanje hranom izazivaju bakterije koje izlučuju toksine, kao što su bacilus cereus, klostridijum botulinum, stafilokok... Ovi mikroorganizmi prenose se brzo i lako, prvenstveno zagađenom hranom i vodom, kao i prljavim rukama. Iz jedne bakterije za samo sedam sati može da se razvije više od dva miliona bakterija. 

Crevna infekcija prepoznaje se po poznatim simptomima: mučnina, povraćanje, dijareja, povišena ili snižena temperatura... Kada je u pitanju malo češći i kraći proliv ne treba posegnuti odmah za lekovima, već obratiti pažnju na hidriranost, odnosno vlažnost u organizmu. To se može najbolje pratiti po stanju jezika, da li je prekriven tečnošću ili je sasvim suv. Takođe treba obratiti pažnju koliko je vlažna sluznica unutar obraza.

Proliva se ne treba plašiti, jer je on odbrambena reakcija organizma na infekciju, njime se izbacuje patogena bakterija iz creva, kao što se povraćanjem želudac oslobađa štetnih sadržaja. Zato ne treba odmah i po svaku cenu suzbijati proliv, već pratiti da ne traje predugo, da nema krvi ili crnog sadržaja, što je opasnije, jer ukazuje na krvarenje iz delova digestivnog trakta. Za snižavanje visoke temperature preporučuje se uzimanje antipiretika, ali lekove ne treba uzimati na svoju ruku, već isključivo u konsultaciji sa lekarom. Takođe, da bi se sprečilo širenje zaraze treba posebno voditi računa o higijeni, i pre svega izbegavati kontakt sa bolesnikom.

slika sa interneta

Najznačajniju ulogu u širenju crevnih infekcija imaju namirnice životinjskog porekla - meso, mleko, mlečni proizvodi, jaja, pa njihovom čuvanju i pripremi treba posvetiti posebnu pažnju. I voće i povrće može da bude izvor zaraze ukoliko se za njihovo zalivanje koristi voda zagađena fekalijama. Zbog toga se savetuje temeljno pranje voća i povrća pre konzumiranja pod mlazom hladne vode. Na sreću, visoka temperatura uništava gotovo sve uzročnike zaraznih bolesti, što ukazuje na to da namirnice treba dobro termički obraditi - tvrdo kuvana jaja su ipak najsigurnija.

PREVENCIJA

• Kupujte pasterizovano ili sterilizovano mleko ili mlečne proizvode.
• Birajte sveže i neoštećene namirnice.
• Ne kupujte ranije samleveno meso.
• Birajte meso bez pokorice, lepe boje i prijatnog mirisa.
• Pre pripremanje hrane pažljivo operite ruke toplom vodom i sapunom.
• Dobro kuvajte meso i prerađevine od mesa, posebno mlevenog.
• Temeljno perite voće i povrće, posebno ono koje nećete kuvati.
• Sav pribor za obradu mesa koristite isključivo za tu namenu - nož za sečenje povrća nemojte koristiti za obradu mesa.
• Održavajte čistim radne površine, pribor i posuđe.
• Koristite higijenski ispravnu vodu za piće ili pripremu hrane.
• Ne ostavljajte kuvanu hranu na sobnoj temperaturi duže od dva sata.
• Namirnice čuvajte u čistoj i odgovarajućoj ambalaži.
• Voće, povrće, meso, jaja, mleko i mlečne proizvode čuvajte u frižideru.
• Vodite računa o roku trajanja namirnica.
• Ne čuvajte namirnice predugo, čak ni u frižideru.
• Zamrznute namirnice otapajte leti u frižideru.
• Preventivno koristite probiotike, bilo da su u pitanju probiotici u kapsulama ili korisni probiotici u jogurtu ili kefiru. Poželjno je da se nešto od toga uzme u stanju infekcije.

slika sa interneta

Kako bi organizam lakše podneo letnje vrućine, ne opterećujte ga teškom hranom. Opredelite se radije za hranu bogatu vitaminima i mineralima, za svežu, laganu salatu, ribu, bareno povrće, dosta voća, bez mnogo masti i mesa. Iskoristite sveže namirnice koje nam leto nudi. Takođe, potrebno je da dobro sažvaćemo hranu, jer probava počinje u ustima. Usitnjena hrana se u želudcu kiselinom steriliše. Nedovoljno sažvakana hrana duže boravi u želucu i obično se nesvarena nađe u stolici. Zato pridržavajte se pravila prevencije i smanjićete rizik od infekcija i bićete zdraviji.

ISHRANOM PROTIV GORUŠICE

Prema procenama, gorušicu ima više od 40 % svetske populacije, a 10 % ljudi svakodnevno oseća simptome. Otkrijte koji su to rizični faktori za njenu pojavu i na koji način možete sebi da pomognete.

Gorušica, ili kiselina, kiseo želudac, refluks kiseline, se javlja kada želudačna kiselina prelazi u donji deo jednjaka, iritirajući ga, što izaziva osećaj žarenja i pritiska ispod grudne kosti. Podrigivanje, gasovi ili mučnina mogu pratiti refluks kiseline, a osećaj žarenja može trajati i do četiri sata.

Zamislite jednjak kao dugu cev s vratima na kraju. U normalnim okolnostima, kada progutate hranu, vrata poznata kao donji sfinkter jednjaka se opuštaju kako bi hrana brzo prošla u želudac, a zatim se zatvaraju kako se sadržaj iz želuca ne bi vratio u jednjak. Ako se donji sfinkter jednjaka previše opusti ili oslabi, želudačna kiselina se vraća u jednjak i stvara gorušicu.

slika sa interneta

Neki od najčešćih uzroka su pušenje, obilni i kasni večernji obroci, začinjena jela, gojaznost, uska odeća, prevelik pritisak iz stomaka u trudnoći.

Bez sumnje, ono što jedete je jedan od glavnih, a možda i sam glavni faktor, za pojavu gorušice.

ČETIRI NAČINA KAKO HRANA PODSTIČE GORUŠICU: (iz knjige Hrana vaš čudesni lek)

1. Određena hrana može da opusti i otvori sfinkter i tako dopusti želudačnoj kiselini da uđe u jednjak. To su: čokolada, nana, masna hrana, alkohol i crni luk.

2. Hrana može da poveća kiselost želudačnih sokova tako da oni izazivaju veću bol kada se vrate u jednjak. Namirnice koje podstiču lučenje želudačne kiseline su: kafa, gazirani sokovi, pivo, agrumi.

3. Namirnice kao što su agrumi i paradajz, ljuta začinjena jela i kafa, kada se progutaju, mogu direktno da dođu u dodir s već oštećenim jednjakom i prouzrokuju nadraženost i pečenje.

4. Ako jedete prebrzo i previše možete preopteretiti želudac, koji se prepuni i pritiska oslabljeni sfinkter da se otvori. Ako legnete na desnu stranu tela, odmah posle jela, dolazi do sprečavanja delovanja Zemljine teže i guranja hrane nagore, prema sfinkteru, terajući ga da se otvori. I veliki sloj masnog tkiva oko stomaka može da stvori pritisak na sfinkter, slabeći ga i dovodeći do refluksa. U tom slučaju, smanjenje telesne težine često dovodi do smanjenja napada gorušice.

HRANA ZA IZBEGAVANJE GORUŠICE:

* Smanjite količinu masne hrane. Jedite ribu umesto masnog mesa jer ona sprečava pojavu upale, ili birajte komade mesa s najmanjom količinom masnoće.

* Mlečni proizvodi, uključujući naravno punomasno mleko, često izazivaju gorušicu. Umesto punomasnog mleka kupujte obrano mleko i sireve i jogurte s malo mlečne masti. Feta i kozji sir prirodno sadrže manje masnoće nego tvrdi sirevi.

*Ograničite ili izbegavajte čokoladu, nanu, kafu i alkohol. Budući da deluje kao sedativ, alkohol opušta donji sfinkter jednjaka. Kofein ima slično dejstvo. Ako ne želite da se odreknete kafe, pijte je nakon obroka, nikako na prazan stomak. A čokolada sadrži najmanje četiri supstance koje mogu da oslabe sfinkter - kofein, teobromin, teofilin i mast.

* Ako sumnjate da vam je jednjak osetljiv na agrume i ljutu začinjenu hranu, prestanite da ih uzimate; ako dobijete gorušicu pošto ste pojeli takvu nadražujuću hranu, popijte vodu. U pitanju je jednostavna stvar. Čašom vode ćete sprati kiselinu iz jednjaka nazad u želudac, gde i pripada. Takođe, voda donekle i razlažuje želudačnu kiselinu. Nemojte piti vodu tokom obroka jer time dodatno punite želudac, što povećava pritisak.

* Ne idite u krevet bar tri sata posle obroka. Kada sedite ili stojite Zemljina teža sprečava refluks, ali ako legnete gubite tu prednost. Spavanje s podignutom glavom isto tako pomaže u izbegavanju gorušice. Radije ležite na levu stranu, nego na desnu:
https://jedikaonutricionista.blogspot.rs/2017/06/na-kom-boku-spavate-za-pravilno-varenje.html

* Neki stručnjaci veruju da umirujući, blagi čaj od đumbira može pomoći u zaštiti od gorušice. Iako je sam po sebi prilično jak kao začin, smatra se da đumbir jača donji sfinkter jednjaka.

*Konzumiranje hrane bogate složenim ugljenim hidratima s puno vlakana može olakšati varenje i pomoći u prevenciji gorušice. Biljna vlakna nas teraju da bolje sažvaćemo hranu, a žvakanje izaziva lučenje pljuvačke, koja štiti jednjak. Takođe, biljna vlakna stvaraju osećaj sitosti, čak i nakon manjih porcija hrane, što nas sprečava da se prejedemo, a samim tim i da dobijemo gorušicu. Unos biljnih vlakana treba povećavati postepeno jer mogu da izazovu nadutost.

* Žvakanje žvakaće gume posle obroka, po mogućnosti bez šećera, ublažava gorušicu. Neka istraživanja ukazuju da pljuvačka koju proizvodi žvakanje može pomoći u neutralisanju i uklanjaju želudačne kiseline. Ako budete dovoljno vlažili jednjak pljuvačkom, to će možda biti dovoljno da izbegnete gorušicu. Međutim, ne zaboravite da prekomerno žvakanje žvakaćih guma se ne preporučuje, jer povećava gutanje vazduha i podrigivanje.