UVOD

DOBRO DOŠLI! :)
Naziv bloga JEDI KAO NUTRICIONISTA i sam govori o čemu je reč, ali ukratko ću Vam ga predstaviti. Zovem se Petra, završila sam Visoku zdravstvenu školu strukovnih studija u Beogradu, smer strukovni nutricionista-dijetetičar i pred Vama je moj projekat - blog o mojoj ishrani. Zdrava ishrana može da se postigne i bez mnogo napora i odricanja, sa pravilnom kombinacijom namirnica. Bez brojanja kalorija, čudesnih prašaka i tableta, i loših dijeta. Od Vas se traži samo malo volje. Ne odustajte, pratite me a za uzvrat ćete dobiti informacije iz prve ruke o namirnicama neophodnim za Vaše zdravlje, o bolestima i njihovo lečenje ishranom, brdo recepata, kako funkcioniše digestivni sistem i mali vodič kroz različite režime ishrane. I još mnogo toga. :)
Danas je tema ishrane veoma popularna. Svakodnevno saznajemo nove činjenice o zdravoj hrani.
Ali za početak, šta je uopšte ishrana?
U suštini, ishrana znači život. A nutricionizam je nauka koja proučava kako telo koristi hranu. Sva živa bića moraju unositi hranu i vodu da bi živeli. Stvar ne može biti prostija, ako ne jedete i ne pijete, umrećete. A ukoliko hrana koju unosite ne sadrži odgovarajuće sastojke (nutrijente):
*Vaše kosti se mogu deformisati ili slomiti - nedostatak kalcijuma,
*desni Vam mogu krvariti - nedostatak vitamina C,
*Vaše ćelije neće dobijati dovoljno kiseonika - nedostatak gvožđa,
i tako dalje. Jasno Vam je.
Danas to nije problem, hrane ima na sve strane, a o izboru da ne govorim. Majkl Polan, autor knjige U odbranu hrane, je rekao: Najveći deo onoga što danas doživljamo kao hranu zapravo i nije hrana, a način na koji je jedemo - u automobilu, gledajući televiziju, a tako često i sve više sami - u stvari i nije jedenje. Umesto prirodne hrane u svoj organizam unosimo veštački napravljene proizvode prepune aditiva. Moto njegove knjige je: Jedite hranu, ne previše, uglavnom biljke. Kratko i jasno. :) Ali o tome nekom drugom prilikom.

Hiljadama godina ljudi različitih kultura svesni su povezanosti hrane i zdravlja. Kineski iscelitelji prepisivali su posebne namirnice da bi pomogli povećanje vitalne energije organizma. A i stari Indijci, Egipćani, Grci i Rimljani bili su duboko svesni da bi lekovite osobine određenih namirnica mogle presudno uticati na zdravlje ljudi. Još pre dve i po hiljade godina otac medicine Hipokrat je napisao čuvenu izreku: Neka ti hrana bude lek a lek hrana (Let food be thy medicine and medicine by thy food).

Sigurno ste čuli i izreku ono ste što jedete (You are what you eat). I stalno ćete slušati o tome jer se ljudsko telo gradi i obnavlja od onoga što dobija iz hrane: vode, proteina, masti, ugljenih hidrata, vitamina i minerala. Kada stanete na vagu:
*60% vaše težine je voda,
*20% su masti,
*a ostalih 20% predstavlja kombinaciju uglavnom proteina, ugljenih hidrata, minerala i vitamina.
U pitanju su hranljivi sastojci u hrani, koji se dele na dve velike grupe: Makro nutrijenti - tu spadaju proteini, masti i ugljeni hidrati, i mikro nutrijenti - vitamini i minerali. Ali u čemu se razlikuju? U količini koja Vam je dnevno potrebna. Potrebe za makronutrijentima obično prelaze 1 g na dan, dok dnevne potrebe za mikronutrijentima su mnogo manje, recimo dnevna preporučena doza vitamina C se meri u miligramima, dok dnevne potrebe vitaminom D, B12 i folatima se izražavaju u mikrogramima. Mnogo više detalja o hranljivim sastojcima sledeći put.
Za početak toliko. Imate predstavu o čemu ću pisati u budućnosti. Nadam se da sam Vam razbudila moždane ćelije i da ćete često svraćati na moj blog. Za kraj jedan savet od mene, tj od Mark Twain-a: Oprezno čitajte savete o ishrani. U protivnom, moglo bi da Vam se dogodi da umrete zbog štamparske greške. :)